BORBA U KOJOJ ZAJEDNO TONEMO ILI PLIVAMO: Potraga za vakcinom protiv virusa korona u okviru planetarnog programa "Kovaks"

Brži i lakši put do spasa od maski, izolacije i izbegavanja društvenog kontakta tako svojstvenog ljudskim bićima, trebalo bi da omogući svetska inicijativa "Kovaks" u koju je uključena i naša zemlja.

Ovaj program, lansiran u junu, pod pokroviteljstvom Svetske zdravstvene organizacije, zamišljen je tako da zemlje shodno svojim mogućnostima finansiraju programe i učestvuju u naporima za pronalaženje spasonosne vakcine, bez zarade, i tako zajedničkim naporima dođu do zacrtanog cilja.

- Ili tonemo, ili plivamo zajedno - simbolično je objasnio važnost solidarnosti u ovakvoj situaciji generalni direktor SZO Tedros Adanom Gebrejesus.

Nadovezao se Ričard Hečet, koji ispred Koalicije za inovacije u oblasti priprema za epidemije, vodi radove na istraživanju i razvoju vakcine protiv kovida 19, istakavši da pandemiju zemlje ne mogu da pobeđuju pojedinačno, već da cepivo mora da ima ceo svet odjednom.

U program se, zasada, uključilo 156 zemalja, među kojima je i Srbija. Od angažovanih država, 64 imaju visok nivo bruto društvenog proizvoda, odnosno, spadaju u grupu bogatijih. Međutim, nedostaju vodeći. Projektu se nisu pridružili SAD, Kina, Rusija, ali ni Francuska i Nemačka. Poslednje dve zemlje se "kriju" iza Evropske komisije, koja je dala glas u ime svih 27 članica kao i za Norvešku i Island, iako su druge države EU i same potpisivale ovaj sporazum.

Navedene zemlje više veruju sopstvenim laboratorijama i sposobnosti da same pronađu vakcinu, nego uključivanju u zajednički program. One već potpisuju bilateralne sporazume s proizvođačima i nadaju se da će preteći druge.

- Trka za vakcinom podrazumeva saradnju, a ne takmičenje - skrenuo je pažnju Gebrejsus, čime je sve objasnio.

S druge strane, uz projekat su, između ostalih, stali Australija, Velika Britanija, Japan, Kanada... Okupljanje tolikog broja zemalja smatra se, bez obzira na značajne izostanke, velikim uspehom. Potpisnice predstavljaju oko 64 odsto ukupne svetske populacije.

Utvrđeno je i kako će se vakcina raspoređivati, jednom kada bude pronađena. U prvoj fazi doze će se dostavljati zemljama proporcionalno, tako što će svaka država najpre dobiti kontingent za tri odsto svog stanovništva. Prednost za vakcinisanje u ovoj fazi imaće lekari i ugrožene grupe. Zatim će se na isti način cepivo raspoređivati sve do pokrivanja 20 odsto žitelja. Posle toga, vakcinu će dobijati one zemlje u kojima je rizik najveći.

Već su se pojavili disonantni tonovi. Naime, ima onih koji smatraju da "uravnilovka" od tri odsto nije pravična, jer, recimo, u siromašnijim zemljama lekari, koji će prvi biti vakcinisani, trpe veći rizik nego u razvijenim sredinama, pa misle da bi njima trebalo da ide više doza.

Ali, do raspodele je daleko. Zec je i dalje u šumi, pa o ražnju još ne treba da se razmišlja. U sve su se umešali i politički interesi, utrkivanje farmaceutskih kuća, industrijska konkurencija, bezbednosna pitanja...

Ipak, i pored svega, biti u "Kovaks" društvu znači i imati daleko više izgleda da dobijete vakcinu, što pre, i u što većim količinama.

Dve milijarde doza do kraja 2021.

SZO očekuje da će biti u mogućnosti da obezbedi dve milijarde doza vakcine do kraja sledeće godine, što bi, prema rečima njenog generalnog direktora Tedrosa Adanoma Gebrejesusa, omogućilo da se pandemija obuzda. U tom cilju SZO je već počela da potpisuje sporazume s laboratorijama.