LUKAŠENKO MOŽE BEZ ZAPADA: Zahvaljujući pomoći iz Kremlja Evropska Unija i SAD neće moći do kraja da izoluju Belorusiju
BELORUSKA opozicija veruje da će vladavini Aleksandra Lukašenka uskoro doći kraj, jer rezultate predsedničkih izbora nisu priznale SAD i Nemačka i još desetak država.
Foto AP
Tri pribaltičke države Litvanija, Letonija i Estonija će napraviti spisak od 100 beloruskih rukovodilaca kojima će zabraniti ulaz na svoju teritoriju. Kakav će repertoar sankcija prema Lukašenku i njegovim saradnicima napraviti EU, tek će se videti kad se razjasni situacija sa Kiprom koji je insistirao da je njegov problem sa Turskom preči od izbora u Belorusiji.
Odluke zapadnih zemalja i komšija Belorusije da ne priznaju rezultat izbora nije iznenadio, a ni preterano uzbudio Lukašenka. Od 26 godina, koliko je na vlasti, u Belorusiji većinu je bio u nemilosti Zapada, uz nadimak "poslednji diktator Evrope".
Pošto se Belorusija graniči sa Rusijom, Zapad je ne može u potpunosti izolovati.
PARALELA S MADUROM
BAR zasad nijedna evropska zemlja nije najavila povlačenje ambasadora. Najverovatnije da će Amerikanci obustaviti planiranu proceduru za slanje ambasadora u Minsk, jer bi on morao akreditive da preda upravo predsedniku Lukašenku. Analogna situacija je bila u Venecueli gde mnoge zemlje nisu priznale pobedu Madura, ali nisu zatvarale svoje ambasade.
I pre izbora u Belorusiji u martu su pregovarači Međunarodnog monetarnog fonda odbili da daju novi kredit Lukašenku, ali ga je nedavno dobio od Rusije. Poljoprivredne mašine i razna vozila koja se proizvode u Belorusiji su išla u Rusiju i još nekoliko zemalja na postsovjetskom prostranstvu. Hranu je takođe Belorusija izvozila u Rusiju, a ne na Zapad. Podrška Vladimir Putin, Foto AP
U Belorusiji radi oko 600 kompanija čiji su investitori iz Litvanije, a po 300 zajedničkih kompanija sa Belorusima imaju Nemci i Poljaci, dok je američkih kompanija kod Lukašenka prisutno oko 200. Zbog toga se mnogi pitaju hoće li možda Tramp da zatvori "Koka-Kolu" u Belorusiji.
Politička sudbina Lukašenka ne zavisi od toga hoće li njegovu pobedu priznati ili ne na Zapadu, već od odnosa snaga u njegovoj zemlji. Glavno je pitanje ko će više izdržati, demonstranti ili policija i vojska, koji su zasada lojalni Lukašenku. U niti jednoj zemlji "cvetna revolucija" nije uspela ako su generali, vojnici i policija ostali lojalni predsedniku, a on nije počeo da popušta zapadnim pritiscima.
Lukašenko sigurno neće popustiti, jer bi u slučaju njegovog poraza došla u pitanje i njegova sudbina, kao i generala i političara koji su ga podržavali. Druga je priča što već sada mora da razmišlja o nasledniku koji bi mogao regularno da pobedi na narednim izborima.