PARANOIČNE TVRDNJE HRVATSKIH OBAVEŠTAJACA: Evo šta piše u izveštaju SOA o Srbiji
SRBIJA i dalje na spoljnopolitičkom i bezbednosnom planu nastoji da balansira u odnosima između Rusije i Zapada.
Foto Ap
Primera radi, kao kandidatkinja za članstvo u EU, Srbija i dalje ne sledi restriktivne mere EU protiv Rusije. Tokom ove godine Srbija je značajan fokus stavila i na javno promovisanje jačanja odnosa s Kinom.
Tvrdi ovo hrvatska tajna služba SOA u šestom javnom izveštaju, uz konstataciju da su i dalje prisutne pojave velikosrpskog ekstremizma u pojedinim državama. Precizira se da se to manifestuje negiranjem teritorijalne celovitosti i suvereniteta Hrvatske, ali i drugih država, "poput Kosova, BiH i Crne Gore".
- Ovaj se ekstremizam javno očituje kroz istupe i okupljanja velikosrpskih ekstremističkih organizacija, kao i korišćenje drugih javnih okupljanja, u kojima se, uz ekstremističke poruke, uništavaju i hrvatski državni simboli. Velikosrpski ekstremizam propagira i poruke protiv širenja EU i NATO na jugoistok Evrope, uz isticanje privrženosti Rusiji - navodi SOA.
KAO NOVINSKA AGENCIJA
SAMO objavljivanje izveštaja nije ove godine izazvalo mnogo reakcija, a među onim retkim je i tvrdnja Željka Cvrtile, stručnjaka za bezbednost, koji kaže da je reč o dobrom izveštaju, ali se po njemu SOA više pretvara u neku vrstu novinske izveštajne agencije. A premalo je, kaže, operativna. Foto Ap
Hrvatski obaveštajci ocenili su i događaje u Crnoj Gori, utvrdivši da situacija obeležava društveni rascep između prozapadnih suverenističkih snaga i prosrpskih snaga koje su protiv članstva Crne Gore u NATO, te za snažnije vezivanje Crne Gore uz Rusiju. SOA navodi da su prilike na jugoistoku Evrope, od BiH i Srbije do Makedonije i Albanije, i dalje nestabilne i da su neke od tih država opterećene pojavama radikalnih islamističkih i nacionalističkih snaga.
Zaključak SOA je da je bezbednosna situacija u Hrvatskoj stabilna i da prošle godine nije bilo ni događaja, ni pojava koje bi u većoj meri ugrozile bezbednosne prilike.
- Trenutno ne postoje naznake niti vidljivi potencijali značajnije destabilizacije bezbednosnih prilika - poruka je iz godišnjeg izveštaja, uz naglasak da ekstremizam nema u Hrvatskoj snagu, ni potporu javnosti.
Istovremeno, navodi se da pojedine države prikupljaju podatke, a ponekad i aktivno obaveštajno deluju prema Hrvatskoj.
- Radi se o državama koje sa Hrvatskom imaju otvorena pitanja ili Hrvatsku, samostalno ili u sklopu evroatlantskih integracija, vide kao suparnika ili bezbednosno-politički izazov - piše u izveštaju, ali se ne navodi o kojim je zemljama reč, iako bi se moglo "pročitati" da se radi i o Srbiji.