RUSI NE DAJU DA SE LENJIN SELI: Konkurs koji je trajao samo četiri dana izazvao nezadovoljstvo

Nikolaj Šumakov, predsednik arhitekata Rusije, bio je prisiljen da povuče konkurs koji je izazvao pravu buru nezadovoljstva građana. Pokazalo se da mrtav Lenjin ima u narodu daleko veći autoritet od arhitekata.

- Posle objavljivanja konkursa počeli su da mi prete optužujući me da hoću Lenjina da "bacim na smetlište", mada niko od nas nije predlagao da se iseli iz mauzoleja. Pokušavao sam da objasnim da se radi o budućnosti, ali niko me nije slušao, već su me vređali da sam od nekoga dobio novac da bih obavio prljavi posao. Zato sam odlučio da poništimo konkurs - kaže Šumakov.

On ističe da je uvek bio protivnik da se demontira mauzolej na Crvenom trgu jer ga smatra vrlo vrednim arhitektonskim delom koje je napravio čuveni arhitekta Aleksandar Šćusev.

Konkurs je bio objavljen 11. septembra, a Savez arhitekata je pozvao zainteresovane da pošalju crteže sa predlozima kakva bi funkcija mauzoleja mogla da bude u budućnosti.

Bez obzira na sva opravdanja Šumakova, nesporno je da su u tekstu konkursa tvrdili da je prebivanje Lenjina na Crvenom trgu u centru Rusije istorijska greška i u suprotnosti sa pravoslavnom tradicijom, ali i protiv želje pokojnika.

Ne očekujući tako burnu reakciju javnosti, organizatori konkursa su planirali da se u okviru festivala "Graditeljstvo", koji se održava od 11. do 13. novembra, saopšte najbolji predlozi. Kako bi konkursu dali na važnosti, organizatori su predložili da u žiriju bude ministarka kulture Olga Ljubimova, direktorka Muzeja Kremlja Jelena Gagarina, ćerka prvog sovjetskog kosmonauta, lider Pravedne Rusije Sergej Mironov, filmski režiser Aleksandar Sokurov, poznati pisac Aleksandar Prohanov. On je među prvima reagovao i istakao da ga niko nije ni pitao hoće li da bude u takvom žiriju. Prohanov je za to da se u mauzolej vrati i Staljinovo telo.

Lider komunista Genadij Zjuganov je ideju ruskih arhitekata da se razgovara šta bi trebalo biti u mauzoleju na Crvenom trgu nazvao pljuvanjem na grobove predaka.

- Jedino možemo da preziremo te arhitekte, koji su ostaci Jeljcinove vladavine. Oni ocrnjuju jednu veliku epohu razvoja naše zemlje - kazao je Genadij Zjuganov.

Prvi mauzolej Lenjinu bio je napravljen od drveta u januaru 1924. odmah posle njegove smrti, a ovaj od crvenog kamena napravljen je 1930. Za Lenjinovo balsamovano telo se brinula i brine posebna laboratorija.

Ne treba zaboraviti da je u Rusiji još uvek mnogo onih koji ističu da je Lenjin stvorio prvu u svetu socijalističku državu. O socijalnoj pravdi koju je Lenjin propovedao i danas govori veliki broj stanovnika ne samo Rusije, već i celog postsovjetskog prostora. Radi se o ljudima koji su shvatili svu nemilosrdnost divljeg kapitalizma koji je u Rusiju došao zajedno sa Borisom Jeljcinom. Te polemike su utihle kad je predsednik postao Vladimir Putin koji je rekao da se moraju poštovati osećanja starijih generacija i da Lenjina treba ostaviti u mauzoleju.