HIBRIDNA OLUJA UDARA NA GRČKU: Evo po čemu se razlikuje od uobičajene nepogode na Mediteranu (VIDEO)

U hitnom biltenu objavljenom danas, EMI je naveo da će ostrva južnog Jonskog mora i zapadnog Peloponeza biti prva koja će osetiti promenu vremena sa zapada, uz pljuskove i vrlo jak vetar.

Jesenje vreme će se proširiti na istok do petka - uključujući grčku prestonicu - i ostrvo Eubeju, i doći do Zapadnih Kiklada nešto kasnije.

Istočni delovi Peloponeza i kopna trebalo bi da se spreme za posebno jake oluje u petak popodne i do subote ujutru, upozorava EMI.

U međuvremenu, Generalni sekretarijat za civilnu zaštitu savetuje stanovnike i posetioce da ne izlaze napolje ukoliko to nije neophodno i da prate prognoze ako planiraju da se bave aktivnostima na otvorenom, poput kampovanja, planinarenja ili jedrenja.

Kako piše "Telegraf", u pitanju je hibridna oluja Medikejn, a strahuje se da bi udari vetra mogli da idu i do 180 kilometara na sat, praveći talase visoke i po 10 metara.

Uragan koji se formirao na Mediteranu opasno se približava obali, a meteorolozi kažu da bi posledice udara ovakve oluje mogle da budu veoma ozbiljne.

- Veoma opasna oluja se formira nad Mediteranom u ovom trenutku, a naša očitavanja pokazuju da će biti baš jaka. Ovakve oluje nazivamo Medikejn, ili mediteranski uragan - tvrdi meteorolog Aleksander Bjorn.

On kaže da se pik oluje očekuje u četvrtak, odnosno u petak, kada bi vetrovi mogli da duvaju brzinom i od 180 kilometara na čas.

- Jonska ostrva (Krf, Kefalonija, Zakintos...) će se naći na udaru, a na obali bi vetar udarao brzinom od 120 kilometara na čas. Treba napomenuti da se očekuju i snažne padavine, u nekim trenucima i po 200 litara po metru kvadratnom. Ovakvi uslovi pogodni su za stvaranje talasa i do 10 metara visine - objašnjava Bjorn.

Stručnjaci tvrde da se svega jedan ili dva Medikejna dese tokom godine i da se ove moćne oluje najčešće javljaju u septembru i oktobru, kada je površina Sredozemnog mora i dalje prilično topla.

Podsetimo, snažan Medikejn pogodio je Grčku pre dve godine, a talasi su išli i do 11 metara visine. Tada je oluja nosila drveće i krovove kuća, a oboreno drveće je pokidalo dalekovode što je izazvalo nestanak struje u pojedinim južnim delovima zemlje.

Zbog nevremena bio je obustavljen trajektni saobraćaj kao i avio saobraćaj, a nekoliko dana nisu radile ni škole.