VRATILI SE "PRSLUCI", SUZAVAC I PENDRECI: Ponovo tenzije u Parizu, hiljade ljudi na ulicama
SKUPOCENI automobili u plamenu, izlomljen gradski mobilijar, sukobi demonstranata s policijom.
Foto Tanjug/AP
Tenzije su se vratile na pariske ulice. Posle višemesečne pauze zbog epidemije virusa korona, "žuti prsluci" - koji će uskoro obeležiti dve godine postojanja - nastavili su danas svoj protest.
Nekoliko hiljada učesnika protesta u Parizu okupilo se u subotu ujutro na trgu ispred Berze i uz pratnju jakih policijskih snaga krenuli u, kako su naveli, mirnu protestnu šetnju. Nekoliko kilometara dalje, nešto kasnije, na trgu Vagram, sastali su se sa daleko ratobornijim protivnicima sistema. Tu je bilo više "razbijača" nego "žutih prsluka".
Još dok zvanični deo protesta nije ni počeo, pripadnici anarhističkih struja su namerno počeli da izazivaju policiju, gađali su ih kamenicama i zviždali mirnim učesnicima demonstracija.
Usledila je jurnjava po 17. pariskom arondismanu, u konfuznoj situaciji i povremenoj magli od dimnih bombi. Najradikalniji su, krajem prepodneva, pokušali da blokiraju periferni auto-put oko prestonice, ali su ih specijalci u tome osujetili. Cilj najodlučnijih je bio da stignu do simboličnih mesta, kao što su Trijumfalna kapija ili Jelisejska polja. Foto Tanjug/AP
Zahtevi "prsluka" na trgu Vagram su bili radikalni: tražili su raspuštanje nacionalne skupštine, uvođenje novog reprezentativnog sistema, uspostavljanje referenduma za građansku inicijativu i sistematsko konsultovanje populacije pri donošenju važnih odluka. Oni kod Berze uglavnom su zahtevali veće plate i jaču kupovnu moć.
Među okupljenima je bilo i onih koji su pretrpeli veliku štetu od krize izazvane virusom, kao što su vlasnici noćnih klubova, a demonstrantima, od kojih su mnogi bili maskirani, pridružili su se i članovi pokreta protiv maski. Pedesetak "prsluka" upalo je i u hodnik informativne televizije BFM, odakle su izašli posle jednog sata i mirne intervencije snaga reda.
Noževi, palice,čekići
TOKOM dana, u Parizu je uhapšeno oko dvesta učesnika protesta. Neki su namerno došli bez dokumenata da bi bili privedeni u stanicu i tako napravili dodatni posao policiji, kod drugih su tokom pretresa pronađeni noževi, šrafcigeri, palice, čekići, treći su hteli da odu u zabranjene zone, kao što su Jelisejska polja.
Pokret karakteriše mešavina različitih zahteva. Učesnici nemaju zajedničku platformu, i dalje deluju stihijski, što im otežava formulisanje jasnih poruka, ali i vlastima da im eventualno adekvatno odgovore.
Prethodna vlada Eduara Filipa i predsednik Makron su do sada na sto stavili čak 10 milijardi evra da bi stišali nezadovoljstvo. Protivnici "žutih prsluka" ističu da je vlada bila glavni "vatrogasac" i u finansijskoj krizi izazvanoj virusom korona.
Ekonomski kontekst celog pokreta je značajan, jer preti vruća jesen zbog posledica zdravstvene krize.
Juče su demonstracije održane i u drugim gradovima, Monpeljeu, Lionu, Marselju, Nansiju, Nantu.
Reagovali su i političari. Tjeri Marijani, nekadašnji ministar, sada evropski poslanik Nacionalnog okupljanja, stranke Marin le Pen, poručio je da je vlada ostala gluva na zahteve radnika, koji sve teže žive. Fabijen Rusel, nacionali sekretar Komunističke partije Francuske smatra da vlasti moraju da povećaju plate i penzije. Patrik Vinjal, poslanik vladajuće stranke REM priznao je da je situacija anksiozna i da odgovornost snose i vlast i opozicija.