KAKO KORONA VIRUS UNIŠTAVA MOŽDANE ĆELIJE: Jedne "kidnapuje" da bi se replicirao, druge "izgladnjuje" do smrti

Saradnja naučnika širom sveta pokazala je da virus provaljuje u moždane ćelije i koristi njihovu mašineriju za replikaciju. Studija je objavljena ove nedelja, ali još nije recenzirana.

U tom procesu, tvrde naučnici, infekcija "usisava" kiseonik iz moždanih ćelija u blizini onih u koje je virus napao, da bi ih na kraju ubio.

Posledice koje korona virus ostavlja na mozak nisu ono što ubija pacijente sa kovidom-19, ali istraživači kažu da bi nekontrolisana infekcija u cerebralnim ćelijama mogla da bude smrtonosna.

Doktorka Akiko Ivasaki, imunološkinja sa Univerziteta Jejl, i njen tim koristili su "organoide“ ljudskog mozga - sićušni laboratorijski mozak napravljen od ljudskih matičnih ćelija - i miševe kako bi proučavali invaziju korona virusa u stvarnom vremenu.

Njihova studija, koja je objavljena ove nedelje, ali još nije recenzirana, pokazuje da u organoidima SARS-CoV-2 ne samo da preuzima mašineriju moždanih ćelija koje napada, već ih ubacuje u visoku brzinu.

- Hipermetabolično stanje je jedinstveno za ćelije zaražene korona virusom i pokazuje sposobnost SARS-CoV-2 da otme mašineriju neurona domaćina kako bi se replicirao - napisali su autori studije.

Dok su zaražene moždane ćelije bile zauzete izbacivanjem novih kopija virusa, činilo se da "zagađuju" sredinu oko sebe, prenosi "Dejli mejl".

Obližnje ćelije prelaze u stanje raspadanja koje se naziva katabolički metabolizam, tvrdi nova studija.

Istraživači koji su sproveli prethodne studije o uticaju korona virusa na mozak otkrili su znake nedostatka kiseonika u i oko napadnutih ćelija.

Moždane ćelije, zvane neuroni, međusobno komuniciraju električnim signalima. U zdravom mozgu, ovi impulsi se kreću neprimetno i brzo kroz ogromnu mrežu neurona, poput ogromne mreže "informacionih auto-puteva". Ali, poput rupa na putu, mrtve ćelije prekidaju protok tih informacija.

Kao rezultat toga, ljudi sa traumatičnim povredama mozga ili u ranim fazama Alchajmerove bolesti mogu da imaju "moždanu maglu“, jer se informacije "sapliću" o mrtve zone u mozgu.

Virusne infekcije obično se ne zadržavaju dovoljno dugo da izazovu takva razaranja, ali ako virus ubija moždane ćelije, kao što se čini da je slučaj sa koronom, i ovo može izazvati "moždanu maglu" ili delirijum.

Istraživanje objavljeno u junu u medicinskom časopisu "Nju Ingland Žurnal" pokazalo je da je čak 84 odsto pacijenata sa kovidom-19 razvilo neurološke simptome, poput glavobolje, delirijuma, problema sa pamćenjem ili pažnjom. Druga studija otkrila je da je oko trećina pacijenata imala neurološke simptome.

Utvrđeno je obdukcijama da pacijenti koji su umrli od korona virusa imaju znake opasnog oblika oticanja mozga. Neke od njihovih moždanih ćelija su takođe odumrle.