DOBRO DOŠLI U PONIŽENI RIM: Večni grad prepun smeća

Osnovana je čak i kancelarija u rimskoj opštinui Kampidoljo "Ufićo Dekoro" koja treba da prati ono što dojavljuju opštinske administracije sa terena, oni što sabiraju nedostatke i signaliziraju degradaciju grada i neophodne intervencije i javljaju toj osnovanoj centrali da bi se makar nešto popravilo, očistilo, učinio podnošljivijim život građana, u tom odelenju je njih 90, ali "nije ustanovljena režija maksi operacija čišćenja grada".

A stara je istina da "od glave riba..." a gradonačelnica Virđinija Rađi (iz "Pokreta 5 zvezdica", jedna od dve partije na vlasti) opet će se kandidovati za izbore juna 2021. godine, na vlasti je od 2016 i na svekoliko pljuštanje primedbi zbog uniženog Rima i vapaja građana da treba nešto učiniti za grad i dostojanstven život u njemu kaže da će se upravo zato kandidovati jer "treba da dovrši započete poslove koji već daju prve rezultate". U Italiji se na to kaže "ala faća", kod nas bi se lepše reklo "nema obraza".

Da pomenemo taj rezultat, Rim ima oko 8.000 kilometara ulica i toliko rupa koje razbijaju automobile kada upadne točak, a o polomljenim ekstremitetima građana i tužbama za odštetu, ovde je malo prostora za takvo ispisivanje, ali gradonačelnica kaže da za njenog mandata "treba da bude popunjeno rupa na dužini od 780 kilometara".

Rim, septembra 2020, znači posle četiri godine takve administracije, pre Kovida i posle našeg izlaska iz kućne izolacije, izgleda isto ili mnogo gore. Da počnemo od hiljade stepenica, tzv.skalinata (osim u strogom centru gde ih očiste), po svuda vidite prljave, umazane, zidovi oko njih išvrljani grafitima novim preko starih, kvartovi u totalnoj degradaciji, razvaljene kapije, stabla srušena i napuštena i u parkovima i na pešačkim stazama, neka još iz 2018. godine, klupe i drvene i betonske razvaljene, okrnjene, umazane, čak i na trgu Navona a ispred vas prelepe fontane i žubori voda.

Ako krenete od centra ka periferiji, korenje stabala podigla beton na pešačkim stazama, prolazi ispod nadvožnjaka ili na biciklističkim stazama zatrpani prljavštinom, u gradskim vrtovima i parkovima po svuda đubre, samo ući u park prava je veština preko lišća i travuljine na stepenicama zaraslim u korov, a vetar nosi bačenu plastiku.

Ako isprazni kontejnere AMA (gradsko preduzeće za sabiranje, reciklažu i preradu đubreta) ostavi ono što je bačeno pored kontejnera i umazanu ulicu, a kontejneri su u ogromnom broju oštećeni ne možeš ni da otvoriš poklopac da ubaciš kesu sa otpadom.

Grafiti u Rimu to je ruglo kakvo se retko gde vidi, a fontane ako nisu u funkciji postanu mesta za otpad, dečija igrališta i klackalice i ono što je namenjeno deci ne retko uništeno ili opasno po decu pa roditelji proveravaju sme li dete da sedne na klackalicu ili na ljuljašku.

Posebno su poglavlje kvartovi gde se tradicionalno okupljaju noću mladi "movida" do zore, a iza njih osvanu gomile flaša, limenki, prava invazija od otpadnog materijala, tamo bi trebalo da prolazi Ama više puta dnevno, ima slučajeva da se vidi jednom u sedmici, divlja trava porasla već dostigla visinu manjih stabala; cveće na takvim mestima šta to beše.

To je Večni grad, to je onaj Rim kojeg ima čistog samo na starim razglednicama, to je grad sa spuštenim roletnama, išvrljanim grafitima, posle pandemije a ispred hiljade restorana i barova koji nisu ni otvoreni jer nema turista, vetar nosi otpad i slaže ga ispred roletni.

Italijani izlaze i troše mnogo manje, turisti će možda stići iduće godine. Sve je sa predznakom možda, kao i degradirani i uniženi Rim, grad koji kao da je ostavljen i sve odloženo za rešavanje u neko drugo vreme.