BRITANSKI PRIRODNJAČKI MUZEJ: Vrši reviziju Darvinove kolekcije u svetlu rasizma

Podstaknuti pokretom "Životi crnaca vrede" i protestima protiv rasizma, čelnici britanskog Prirodnjačkog muzeja otpočeli su proces interne revizije zbirki koje bi mogle biti ocenjene kao rasno uvredljive, prenosi londonski Telegraf.

Artefakti koje je za sobom ostavio Čarls Darvin nalaze se na udaru uprave, jer je njegova ekspedicija na ostrva Galapagos, prema savremenom tumačenju, bila jedna od britanskih „kolonijalističkih naučnih ekspedicija".

"U svetlu pokreta "Životi crnaca vrede" i nedavnih antirasističkih demonstracija širom sveta, muzej preispituje nazive prostorija, kolekcija, kao i statue kako bi iskorenio sve ono što može da nanese uvredu", navodi se u jednom od dokumenata do kojih je došao Telegraf.

Ovaj proces mogao bi u najboljem slučaju da dovede do preimenovanja određenih zbirki koje budu ocenjene kao problematične, a u najgorem do njihovog uklanjanja.

Drugi dokument do kojeg je došao Telegraf jeste izveštaj jednog od kustosa u kojem se tvrdi da muzejska postavka u vezi sa Darvinovim istraživanjima i putovanjima daje legitimitet rasističkoj ideologiji i kolonijalizmu.

Zbog toga ove kolekcije, kako se u dokumentu navodi, moraju biti "dekolonizovane".

Na meti bi mogla da se nađe i statua čuvenog naučnika, s obzirom na njegove rasne teorije.

Osim onih koje se odnose na Darvina, na udaru bi mogle da se nađu i kolekcije eksponata povezanih sa botaničarem Džozefom Benksom, koji je na putovanja išao sa kapetanom Džejmsom Kukom.

Zbirka čuvenog švedskog prirodnjaka Karla Linea takođe bi mogla da bude ocenjena kao problematična, smatraju iz muzeja, zbog klasifikacije biljaka po latinskim nazivima, čime se gube njihova autohtona imena.

"Pokret "Životi crnaca vrede" je pokazao da moramo učiniti više i brže delovati. Želimo da učimo i obrazujemo se, prepoznajući da su razumevanje i svest o inkluziji od velike važnosti“, napisao je u instrukcijama za zaposlene direktor Prirodnjačkog muzeja Majkl Dikon.