KORONA OSTAVLJA POSLEDICE I NA DECU: Ovaj sindrom je najopasniji, pojavljuje se čak i ako deca nisu imala simptome
DUGO se smatralo da su deca uglavnom neosetljiva na SARS-KoV-2 i KOVID-19, budući da je kod većine infekcija uglavnom blaga ili čak uopšte nemaju simptome.
Međutim, još u maju su mediji izveštavali o retkim, ali teškim oblicima bolesti kod dece praćenim teškim zapaljenskim sindromom. Prema prvim analizama, takav sindrom se u proseku javlja kod dvoje od 100.000 zaražene dece i tinejdžera.
Takozvani multiinflamatorni sindrom (MIS-C) izaziva visoku temperaturu, jake bolove u stomaku i zapaljenje krvnih sudova i tkiva, i ako se ne leči, može da izazove kolaps krvotoka i oštećenje koronarnih arterija. Po tome sistemsko oboljenje podseća na Kavasaki sindrom, autoimunu bolest koja se javlja samo kod male dece.
Tim naučnika Dečje bolnice u Teksasu, okupljen oko Mubašira Ahmeda, sada je otkrio da je zapaljenski sindrom koji izaziva korona virus teži od Kavasaki sindroma, te da se javlja i kod starije dece. Oni su analizirali 662 slučaja MIS-C, registrovana širom sveta od januara do jula 2020, pri čemu je prosečan uzrast dece oko 9,3 godine, prenosi scinexx.de.
Rezultat: suprotno očekivanju, zapaljenski sindrom može iznenada da pogodi čak i naizgled zdravu decu.
- Podaci pokazuju da deca prethodno nisu imala klasične simptome na disajnim putevima. Nisu imala simptome, niko nije znao da su zaražena, a nekoliko nedelja kasnije pojavilo se teško zapaljenje, to je zaista zastrašujuće – izjavio je Ahmedov kolega Alvaro Moreira.
Najnovija saznanja znače da se i kod dece kasnije mogu javiti posledice infekcije virusom SARS-CoV-2, kao što se kod odraslih javljaju oštećenja srca ili neurološki poremećaji.
Zapaljenski sindrom uzrokovan korona virusom obično se manifestuje visokom temperaturom, povraćanjem i jakim bolovima u stomaku.
- Ponekad su bolovi u stomaku tako jaki da je kod dece više puta pogrešno dijagnostikovana upala slepog creva – objašnjavaju naučnici.
Kod 60 odsto inficirane dece teško sistemsko zapaljenje prouzrokovalo je stanje šoka.
Sedamdeset odsto pogođene dece smešteno je na intenzivnu negu, 22 odsto je priključeno na aparate, a oko četiri odsto podvrgnuto eksternom dovođenju kiseonika u krv. U većini slučajeva, međutim, sindrom prestaje posle nekoliko dana intravenoznog ubrizgavanja imunoglobulina, kortizona i drugih sredstava protiv zapaljenja.
Jedanaestoro od 662 dece je, međutim, umrlo, pri čemu je među njima bilo najviše gojazne dece i one koja su već patila od određenih bolesti, objašnjavaju naučnici iz Teksasa.
Naučnike posebno brinu posledice MIS-C po srce, budući da je “kod skoro 90 odsto dece urađen EKG zbog značajno oslabljene srčane funkcije”, kaže Moreira. Kod polovine je EKG ukazivao na oslabljen rad srca, a kod mnoge dece su bile proširene koronarne arterije. Deset odsto dece razvilo je aneurizmu, proširenje krvnog suda.
Na oštećenje srca ukazuje i troponin, proteinski kompleks koji ćelije srčanog mišića oslobađaju kada su oštećene ili odumiru, na primer, posle infarkta. Kod dece sa zapaljenskim sindromom izazvanim korona virusom nivo troponina je bio čak 50 puta veći od normalnog, kažu naučnici, koji su studiju objavili u časopisu "Lanset".
(Blic)