NOVOSTI ISTRAŽUJU: BEZ RUSIJE BELORUSIJA U BANKROTU - Šta bi značio radikalni zaokret i prestanak privredne saradnje Minska sa Moskvom

To upozorenje, ocenjuje se, nije bilo prazna pretnja već realnost.

Da su predsednički izbori u Belorusiji održani pre žestoke ekonomske krize izazvane pandemijom virusa korona što se automatski odrazilo na smanjene izvoza i uvoza, Lukašenko bi imao mnogo veću i jaču podršku zaposlenih u državnim kombinatima.

Naravno da plate zaposlenih zavise od prodaje, a ona je nažalost smanjena. U takvoj atmosferi demagozi lakše mogu da prodaju svoja lažna obećanja, kako će radikalno okretanje Zapadu rešiti njihove probleme jer će stići investicije i pomoć sa Zapada.

Šta su dobili od obećanog, mogli bi da im ispričaju ukrajinski radnici koji su posle političke odluke rukovodstva, na čelu sa tadašnjim predsednikom Petrom Porošenkom, naprasno prekinuli dugogodišnje poslovne veze sa Rusijom i završili na ulici.

Do predsedničkih izbora beloruski ekonomisti su predviđali da će pad privrede biti oko četiri posto. Ako se nastave štrajkovi strahopoštavanje će biti veće. Glavni izvozni proizvodi koje Belorusija prodaje Rusiji su hrana i razna vozila. Belorusija je 2019. prodala Rusiji razne vrste sireva u vrednosti 965,6 miliona dolara, a maslaca za 408,3 miliona dolara, dok je mleka i pavlake prodato za oko 300 miliona dolara. Pored toga,

Belorusi su Rusima prodali razne vrste mesa za 205 miliona dolara. Druga velika stavka je izvoz raznih teretnih vozila, a Belorusi su ih Rusiji prodali za 747,2 miliona dolara. Traktora je prodato za 287 miliona dolara, a raznih rezervnih delova za automobile i taktore za 318 miliona.

NA DRUGOJ strani, ruski izvoz u Belorusiju je uglavnom bio u energentima i metalima. U toku 2019. Rusija je izvezla u Belorusiju sirove nafte za 6,55 milijardi dolara, a gasa za 2,74 milijarde. Putničkih vozila su Rusi prodali Belorusima za 656 miliona dolara, a raznog metala koji je kasnije prerađen za oko 298 miliona dolara, kao i kameni ugalj za 170 miliona dolara.

Jasno je da Rusija može lakše podneti obustavu izvoza i uvoza, u odnosu na Belorusiju. Osim nafte i gasa, Rusija izvozi u Belorusiju metal. Naftu u Belorusiju najviše izvozi "Rosneft" a zatim "Lukoil". Obe kompanije imaju u Belorusiji i mrežu benzinskih pumpi. "Gasprom" godinama prodaje Belorusiji gas, a od 2011. ima lokalni transportni sistem gasa koji je plaćen pet milijardi dolara.

Za svoju robu Rusija će lakše naći kupce nego Belorusija. Lukašenko je već pokušavao da pronađe nova tržišta ali to je dosta težak zadatak. Šta Belorusija nudi na svetsko tržište? Velike fabrike u Belorusiji uglavnom su specijalizovane za pravljenje različitih vozila. "Beloruski automobilski zavod"(BelAZ) proizvodi vozila koja se koriste za prevoz rude i drugog rasutog tereta. Oko 95 posto proizvodnje odlazi u izvoz. U toj fabrici u gradu Grodno radi oko 10.000 ljudi.

Zbog ekonomske krize u svetu fabrika je morala da smanji izvoz za 61 posto, a čist profit se smanjio za 20 odsto.Opozicija je za teškoće poslovanja odmah okrivila rukovodstvo fabrike, a da nevolja bude veća, ta fabrika ima dosta uzetih kredita. Glavni kupac tih teretnih vozila je Rusija koja ne proizvodi tako velike kamione.

"MINSKI traktorni zavod" (MTZ) koji pravi poznate traktore "Belorus" zapošljava više od 15.000 ljudi. Belorusija najviše tih traktora izvozi u Rusiju. Interesantno je da su baš ti traktori najpopularniji u Rusiji, mada ona sama ima više fabrika traktora - u Tambovu, Sankt Peterburgu,Čeljabinsku...

Beloruski metalurški zavod u kome radi oko 11.000 ljudi imao je od 2011. do 2015. veliku rekonstrukciju. Oko dvadeset odsto proizvodnje takođe ide u Rusiju. Zbog krize, poslednjih godina, međutim, ima problem sa plasmanom svojih proizvoda.
"Beloruskalij" koji zapošljava oko 16.000 radnika, jedan je od najvećih proizvođača veštačkog đubriva. Njegova proizvodnja se stalno povećava zbog potražnje u svetu, a samo je lane čisti profit porastao za 14,4 odsto.

Do 2013. godine ova firma je zajedno izvozila u svet sa ruskim "Uralkalijem", ali su, u međuvremenu Belorusi prekinuli saradnju tvrdeći "da ona nema smisla".

Kompanija "Naftan" je najveći proizvođač naftnih derivata u Belorusiji, a tamo radi oko 10.000 ljudi. Prošle godine poslovali su pozitivno, ali ove godine epidemija kovida 19 je veoma uticala na potražnju naftnih derivata u celom svetu. Veći deo proizvodnje "Naftan" je izvozio u Zapadnu Evropu. Nije tajna da je Belorusija godinama dobro zarađivala jer je nabavljala jeftiniju rusku naftu i zatim je prerađivala i derivate izvozila po tržišnim cenama. Kad je Rusija Belorusiji podigla cenu nafte, onda je Lukašenko počeo da naručuje naftu iz Norveške i SAD.

EVROPSKA Unija je zasad odlučila da personalno kazni, tj. uvede sankcije protiv Lukašenka i tridesetak njegovih najbližih saradnika. Ali, ako se politička situacija ne smiri vrlo lako se može dogoditi da Belorusiju počnu ekonomski kažnjavati tako što će joj sprečavati izvoz i neće joj davati kredite...

U takvoj situaciji Rusija će sigurno pomoći Belorusiji da izdrži teret zapadnih sankcija, jer bi bez pomoći sa Istoka ona došla u vrlo tešku situaciju. Prvo, Belorusija je dužna Rusiji oko osam milijardi dolara, a od toga joj godišnje vraća oko milijardu dolara. Ukupni dug Belorusije je oko 18 milijardi dolara.

Što se tiče ruske pomoći, treba znati da je Belorusija kupovala od Rusije naftu u čijoj ceni nije bila izvozna carina, pa od 2011. do 2015. u ruski državni budžet nije došlo oko 22,3 milijarde dolara. Po ocenama Međunarodnog monetarnog fonda, ruska ekonomska pomoć Belorusiji iznosi godišnje između 9 i 10 milijardi dolara.

Sve to pokazuje da je Lukašenko u pravu kad upozorava kakva opasnost preti njegovoj privredi ako bi se krenulo ka Zapadu, na uštrb dugogodišnje saradnje sa Rusijom.