ČEKA JE SUDBINA AJA SOFIJE: I crkva Hrista Spasitelja u Istanbulu postaje džamija

 Odluka je objavljena u državnom listu, prenosi grčka televizija „ERT“. Iz Ruske pravoslavne crkve ističu da je „tužno gledati kako se u mraku skrivaju poslednji materijalni tragovi nekada velike civilizacije“.

- Jedan od najsimboličnijih vizantijskih spomenika iz epohe dinastije Komnina, poznat po svojim freskama koja su remek-dela, pretvara se u džamiju po istoj proceduri kao i Aja Sofija. Kako se očekuje, biće prekrivene vizantijske freske, kako bi od crkve napravili džamiju - prenosi televizija.

Uprava za verska pitanja Turske potvrdila je Sputnjiku da će muzej Hora u Istanbulu, gde se nalazi poznata Crkva Hrista Spasitelja, biti korišćen za muslimanske molitve.
Rusija: Turska ignoriše vrednost nasleđa Vizantije

Odluku turskih vlasti prokomentarisao je predstavnik Ruske pravoslavne crkve, zamenik šefa odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije, protojerej Nikolaj Balašinov.

- Očigledno je tursko rukovodstvo spremno da i dalje dosledno ignoriše svetsku vrednost nasleđa pokorene Vizantije, koja je strana njihovom razumevanju, da demonstrira čovečanstvu prezirnu ravnodušnost prema hrišćanskim kulturnim vrednostima. Sve to nimalo ne doprinosi razumevanju, saradnji i prijateljstvu između naših naroda, miru i međusobnom poštovanju između sledbenika različitih religija. Bolno je to gledati - rekao je Balašov.

On je istakao da se obećanja turskog lidera Redžepa Tajipa Erdogana da će sačuvati mogućnost slobodnog pristupa kulturnim vrednostima Aja Sofije – u praksi ne realizuju.

Prema rečima Balašova, neprocenjivi mozaici ostaju prekriveni za posmatrače tokom celog dana. Žene imaju ograničen pristup prostorijama hrama, koji je pretvoren u džamiju, a iz mesta kojima je omogućen pristup, nemoguće je videti glavne kulturne vrednosti Aja Sofije.

Kako je istakao, galerije u Aja Sofiji sa najvrednijim mozaicima su zatvorene.

Balašov smatra da se isto može očekivati u Crkvi Hrista Spasitelja u Polju.

- Mozaici i freske koji su tamo sačuvani ispod slojeva gipsa, koje su restauratori otkrili nakon Drugog svetskog rata su istinsko blago vizantijske umetnosti, ozarene duhovnom svetlošću. Po svojoj očuvanosti, sofisticiranosti umetničkog performansa, slikovita celina manastira Hora nema ravnih - rekao je predstavnik Ruske pravoslavne crkve.

On je istakao da je sada „tužno gledati kako se u mraku skrivaju poslednji materijalni tragovi nekada velike civilizacije“.

(Sputnjik)