„NOVOSTI” ISTRAŽUJU – ZAVADIO IH GAS: Zbog "Severnog toka 2" Rusi i Nemci saveznici protiv SAD!

Do sada su skoro sve zemlje zapadne Evrope nastojale da se ne zamere Vašingtonu kako im Donald Tramp ne bi zapretio sankcijama. Ali, menjaju se vremena pa ekonomske računice stvaraju i nova savezništva.

Protiv američkih sankcija za kompanije koje učestvuju u gradnji "Severnog toka 2" izjasnile su se ove nedelje čak 24 zemlje članice EU. One smatraju da se evropska politika mora voditi u Evropi, a ne na drugom kontinentu. Te evropske zemlje su protestovale što se Amerikanci, kršeći međunarodno pravo, protive završetku "Severnog toka 2". Samo se te članice EU nisu pridružile kritici SAD. Iako se u saopštenju ne kaže koje su, naravno da je na strani SAD najglasnija Poljska. Krajem jula američki Kongres je odobrio sankcije protiv svih vlasnika brodova koji će biti korišćeni za završetak ovog gasovoda.

Sankcije se odnose i na osiguravajuća društva.Terajući racionalne i štedljive Nemce da kupuju skupi američki gas Tramp ih je naterao da stanu na stranu Rusije koja želi da zajedno sa partnerima završi preostalih stotinak kilometara gasovoda "Severni tok 2". Minule nedelje u Moskvi je boravio nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas, koji je sa svojim kolegom i domaćinom Sergejom Lavrovom upravo razgovarao o tome da se taj gasovod završi bez obzira na nezadovoljstvo Vašingtona.

- Amerikancima sam kazao da nas niko ne može da natera da kupujemo njegov skuplji gas - rekao je, otvoreno, pred novinarima nemački ministar Mas.

Sergej Lavrov je dodao da Rusija ceni stav Berlina i principijelnu podršku tom, kako je istakao, isključivo komercijalnom projektu koji će ojačati energetsku bezbednost Evrope.

Taj projekt osim Poljske, Ukrajine i pribaltičkih država podržavaju druge evropske zemlje, jer im je ruski gas znatno jeftiniji od onog koji im nudi Amerika. Naravno da Nemci i oni koji se ne "umiljavaju" Americi vode računa o svojim ekonomskim interesima.

Amerikanci već godinama prave pritisak na evropske zemlje da ne dozvole Rusima da prave nove gasovode. Prvi put je to bilo kada su naterali Bugare da u poslednji čas odustanu od "Južnog toka". A zatim su odlučili da zaustave gradnju "Severnog toka 2". Pričali su, ocenjivali su stručnjaci, "bajke da to čine da bi zaštitili ekonomske interese Ukrajine" čiji gasovod gubi na važnosti, a ta zemlja je na tranzitu zarađivala oko tri milijarde dolara godišnje. U suštini glavni razlog je bila želja Amerikanaca da se u Evropi prodaje njihov gas.

TAKO je 2019. Amerika zapretila sankcijama kompanijama koje su bile angažovane na gradnji "Severnog toka 2" pa je švajcarska firma Allseas povukla svoje brodove za postavljanje cevi na morsko dno na Baltiku.

Videvši da ih to dovodi u inferiorni polažaj, Nemci su digli glas upozoravajući Amerikance da je "Severni tok 2" čisti ekonomski projekt. Sve češće vodeći nemački listovi pišu o tom problemu, a bivši ministar zaštite čovekove okoline Nemačke Jurgen Tritin je u listu "Zidojče cajtung" nazvao američki pritisak "objavom ekonomskog rata".

- Američke pretnje nemačkim kompanijama su mešanje u suverenitet Nemačke i EU - izjavio je Tritin, otvoreno rekavši da se mora odgovoriti na tu američku agresivnost.

A tri američka senatora su poslala pismo rukovodstvu luke nemačkog grada Zasnic, u kojem prete da će, ako se ne zaustavi gradnja "Severnog toka 2" doživeti "finansijski raspad".

Završetak "Severnog toka 2" bio je zaustavljen u decembru 2019, a u januaru 2020. ruski predsednik Vladimir Putin je izjavio da će ga Rusi sami završiti svojim snagama, doduše nekoliko meseci kasnije.

POČETKOM avgusta ove godine napokon je Danska dozvolila nastavak njegove gradnje, Rusiji je dozvoljeno da može da koristi brodove ne samo sa tzv. dinamičkim pozicioniranjem, nego i sa sidrom. Danci su jedino insistirali da im se da kalendar radova. Jedan od vodećih analitičara ruskog Fonda Nacionalne energetske bezbednosti Igor Juškov optimistički kaže "da će se taj gasovod napokon napraviti". Rusi će sačekati da se okonča mreštenje bakalara, koje je inače u julu i avgustu, pa bi zbog toga bi postavljanje cevi na zadnjoj deonici trebalo da počne u septembru.

Rat na svetskom tržištu "plavog goriva" se već zahuktao, pa cene padaju, gasni rezervoari su prepuni i naravno finansijski rezultati proizvođača gasa su sve lošiji. Na prostoru zapadne Evrope agresivno nastupa Katar. Ta zemlja ubrzano kupuje specijalne tankere za transport tečnog gasa koji zatim nudi Evropi. Inače, Katar ne skriva svoje ambicije da bude među liderima u prodaji gasa.

"RAT" SA POLjACIMA

POSLE Ukrajine, Poljska je postala najveći protivnik ruskog "Gasproma". Početkom godine Poljaci su dobili sudski spor na arbitraži u Stokholmu, dobivši kompenzaciju od milijardu i po. Zatim je Poljska demonstrativno odbila da potpiše ugovor za kupovinu ali i tranzit ruskog gasa. Na kraju je Varšava povećala tarifu za transport ruskog gasa za 16,4 odsto za 2021. godinu. Posle skoro 30 godina rada poljska deonica gasovoda "Jamal-Evropa", prestala je da radi krajem maja ove godine. Doduše, brzo je proradio ali su nastavljeni pregovori oko cene tranzita.

RUSI GLAVNI "IGRAČI"

U 2019 godini EU je najviše gasa kupila od Rusije: 179,5 milijardi kubika. Na drugom mestu je bila Norveška koja je prodala 115 milijardi kubika, zatim Katar 29,5 milijardi kubika, Alžir 21,5 milijardu kubika i SAD 17,5 milijardi kubika gasa.