ZAŠTO JE FRANCUSKI PREDSEDNIK BIO U BEJRUTU? Večiti uticaj "zaštitnice
ODLAZAK francuskog predsednika Emanuela Makrona u Liban posle velike tragedije u Bejrutu ima posebnu simboliku, ako se imaju u vidu odnosi dveju zemalja kroz istoriju, ali i u savremeno doba.
AP Photo
Bliski odnosi s politikom i političarima u ovoj zemlji i danas su na snazi.
stovremeno, mnogi uspešni poslovni ljudi iz zemlje kedrova žive i rade u Francuskoj.
Još u 16. veku, Francuska se, na neki način, smatrala "zaštitnicom" hrišćana u ovom delu sveta, a kasnije je Liban u dužem periodu tretirala kao svoj protektorat. Kao republika, Francuska je krajem 19. veka od Visoke porte ispregovarala poseban status za hrišćanske ustanove u Libanu. Posle Prvog svetskog rata dobila je mandat za očuvanje autonomije Libana i položaja hrišćana u njemu. Liban je od Francuske dobio nezavisnost 1946. godine, ali je francuski uticaj ostao jak.
Tako su, na primer, Rafik Hariri i Žak Širak održavali tesne veze i pre nego što je prvi postao predsednik Francuske, a drugi premijer Libana. Kada je napuštao Jelisejsku palatu, Širak je otišao u stan od 180 kvadrata koji mu je u Parizu na raspolaganje stavila porodica Hariri.
I Emanuel Makron je više puta kao predsednik primio Rafikovog sina, Saada Haririja, naročito kada je pregovarao o njegovom povratku iz Saudijske Arabije posle njegove iznenadne, pa povučene ostavke 2017.
Zbog svega navedenog Makron je, između ostalog, požurio u Liban, da odnese pomoć i svaku drugu vrstu podrške libanskom narodu, uz poruku da će se vratiti već 1. septembra da se lično uveri da li je došlo do promena u odnosu režima prema situaciji u zemlji.