BILO JE MNOGO BOMBI, NIKAD OVAKO NEŠTO: Ilija Trojanović, iz razorenog Bejruta, za "Novosti"
BIO sam u kući prijatelja kada se sve zatreslo, počelo da se ruši, a stakla su popucala. U prvi mah sam pomislio da je zemljotres, ali onda se čula strahovita eksplozija, kakvu niko u Libanu nije iskusio, a bilo je mnogo bombi ranije.
Ilija Trojanović / Privatna arhiva
Ovako za "Novosti" opisuje trenutnu situaciju u Bejrutu Ilija Trojanović, unuk našeg nekadašnjeg ambasadora u Libanu Radmila Trojanovića. Često prekida razgovor, jer organizuje medicinsku pomoć za sunarodnike, dok istovremeno kontaktira sa porodicom, na više strana sveta. On i njegova majka su u Libanu, brat Rajko u Beogradu, otac je na putu iz Afrike, a sestra studira u Njujorku. Naš sagovornik, dan posle eksplozije, svedoči o ogromnoj solidarnosti u Bejrutu, sad više niko ne pita nikoga za veru, svako svakom pomaže.
Ipak, atmosfera je teška. Nema struje, ruševine su svuda, i mada je tračak nade ulio pronalazak preživelog ispod ruševina, svi su veoma zabrinuti.
- Liban je mali, nema osobe koja lično ili porodično nije pogođena ovom tragedijom. Svako zna skoro svakog, i svi strahuju za živote drugih ljudi, jer ne samo da je mnogo nastradalih i povređenih, već je mnogo i nestalih. Svi strepimo koliko će žrtava na kraju biti. Strepi se i za egzistenciju, kriza je već bila velika, a mnogi su sad ostali bez krova na glavom i bez posla. Ako je nekome, recimo, stradala radnja, njegov život je završen - primećuje sagovornik.
Uz ove strepnje, provejava, kako kaže, i pitanje: "Šta se zapravo dogodilo?"
- Ljudi postavljaju i pitanje trenutka kada se sve desilo. U blizini je rat u Siriji, nedavno je bilo velikih napetosti na izraelsko-libanskoj granici, a eksplozija se dogodila dan uoči izricanja kazne u haškom sudu za Liban. Danas svi govore samo o tragediji, ali kroz neko vreme, mislim da će se pojaviti i druga pitanja - uveren je naš sagovornik.
FATME HADIR DAIB: SVI SMO I DALjE U STRAHU
- KADA je odjeknula prva eksplozija, mislila sam da je neki potres. Ležala sam kada se to desilo. Obukla sam se i krenula napolje. U tom trenutku čula se druga eksplozija - prepričava svoje iskustvo, u izjavi za "Novosti", Fatme Hadir Daib (63), žiteljka Bejruta. Fatme Hadir Daib
- Bilo je strašno. Popucala su stakla, pesak i šut su bili svuda okolo. Sve je stvarno podsećalo na Hirošimu i Nagasaki. Nekoliko ratova sam prošla, ali ovako nešto nisam doživela. Ljudi su ovde u Bejrutu i dalje u strahu. Boje se onoga što bi još moglo da nam se desi.
Naša sagovornica nam kaže da se po Bejrutu priča da je prva eksplozija zapravo spasla grad od još veće katastrofe jer je, navodno, veći deo tovara amonijum-
-nitrata, tada pao u more.