KAO DA SMO UHVAĆENI U ZAMKU: Zlata Radović iz Melburna o životu u gradu sa najvećim restrikcijama na svetu

Ovako za "Novosti" iz Melburna, glavnog grada australijske države Viktorija, govori Zlata Radović, koja više decenija živi i radi u ovoj metropoli. Posle od ponedeljka uvedenih, a do sada nezabeleženih mera ograničenja, Melburn je postao tačka u koju je zagledan ceo svet. Proglašen je četvrti nivo restrikcija, "stanje katastrofe", iako se po brojevima čini da sve i nije tako strašno.

Naime, u ovoj državi sa 6,6 miliona stanovnika, koja je još odranije zatvorila svoje granice, do sada je bilo 136 mrtvih od posledica virusa korona. Ali broj inficiranih raste, pa je u poslednjih 24 časa od ukupno 444 nova slučaja, čak 429 zabeleženo u Viktoriji. Uz to, virus je ušao u staračke domove. Najveći broj žrtava je upravo iz takvih sredina.

To je bio signal da se uvede, prvi put u istoriji, policijski čas od osam uveče do pet ujutru, da se odlazak od kuće ograniči na pet kilometara u prečniku za vežbanje ili ako se ide u kupovinu, da ostanu otvorene samo prodavnice za snabdevanje i apoteke. I sve će biti na snazi sledećih šest nedelja.

* Kako se ljudi ponašaju, ima li nezadovoljstva zbog prilično oštrih mera?

- Ima gunđanja, ali iz dvojakih razloga. Jedni su nezadovoljni što sve ovo nije uvedeno ranije i ukazuju na primer Novog Zelanda, dok drugi veruju da se sa ovim merama preteruje.

* Da li se mere poštuju, da li ljudi veruju da su one neophodne?

- Najveći deo ih se pridržava i veruje struci, mada kao i svuda po svetu, ima i onih koji krše pravila iako su kazne zaista drakonske. Za izlazak u zabranjeno vreme ili izvan propisanog dozvoljenog kruga kretanja kazna je 1.650 dolara, a mediji su izvestili da je neku grupu mladih ljudi koja je išla do restorana brze hrane u "nedoba" uhvatila policija u civilu koja ih je pratila. Kazna za sve njih je bila 26.000 dolara! A bilo je i slučajeva da su komšije prijavljivali žurke i masovna okupljanja u stanovima ili kućama pored njih.

* Nose li se maske, poštuje li se distanca?

- Kada je dozvoljeno, ja izlazim u šetnju u obližnji park gde srećem mnogo ljudi koji rade isto, i koji drže distancu. Maske su postale obavezne tek pre nekoliko dana, ne nose ih samo deca do 12 godina i osobe koje imaju probleme sa disanjem. Atmosfera nije napeta, ali se osećam kao da sam ja i svi oko mene uhvaćeni u neku veliku zamku, kao da sam zarobljena.

* Mnogo stvari se promenilo, uključujući i radne obaveze?

- Svako ko može, sada radi od kuće. Radna mesta u zgradama velikih firmi su prazna.

* U prvom talasu prodavnice u Australiji su bile opustošene, kako je danas?

- Kažu mi da je bilo slično tu i tamo i sada, ali ja nisam bila svedok takvih događaja, jer nikada nisam ni išla mahnito da kupujem. Moj kolega sa posla mi kaže da je to zbog toga što smo mi, koji smo došli sa prostora nekadašnje Jugoslavije, ove nevolje već videli, pa se sada sa njima suočavamo "hladne glave". Ko zna, možda je i u pravu.

ULICE BEZ KOLA

OVDE gotovo svaka kuća ne da ima automobil, već i svaki stanovnik poseduje sopstveni auto, ali ovih je situacija sasvim suprotna od uobičajene. Naime, sada je grad gotovo pust, nema saobraćaja jer niko ne dolazi na posao, pa može da se hoda ulicama, ali zato su predgrađa prepuna parkiranih automobila jer se radi masovno od kuće.