NALET MIGRANATA IZ TUNISA I NEMOĆ SICILIJE: Nijednog više nećemo!
U PROSEKU obalska straža uspe da zapleni 30 barki i gumenjaka u jednom danu, svakog sata u proseku stignu dva do tri manja plovila i u njima toliko ilegalnim migranata da se njihov broj ne može tačno ni identifikovati jer jedan deo iskoči na plažama i pobegne, nekome snage javnog reda uđu u trag nekima ne, pozitivni na korona virus ili ne, ima upozorenja da "Italija postaje kovid bolnica severne Afrike".
Ministar Unutrašnjih poslova Lućana Lamorđeze otvoreno izražava očaj, objašnjava da se čini sve što je u moći države, ali da su snage javnog reda nemoćne da opsluže sve, pozvana je vojska u pomoć da nadgleda obalu i puteve, apeluje da se poradi sa regionima u nameri da se distribuiraju širom zemlje. Međutim, regioni severnog dela Italije odgovaraju sa velikim i tvrdim ne, guverneri šalju odlučnu poruku: "nećemo više nijednog migranta na smeštaj u naš region, na prvom mestu je naša bezbednost" i zatvaraju , kako luke, tako i sve gde je mogućno da se približe izbeglice jer smatraju da su već dovoljno distribuirani na njihovoj teritoriji.
Ko dovozi ilegalne imigrante na italijanske obale? Tuniski ribari sa svojim barkama, tako nisu sumnjivi na otvorenom moru, u zapleni barki kada pristignu na raznim mestima na Siciliji, Lampeduzi, u Agriđentu, na plaže. Pronađe se poneka mreža, suva, kamuflaža za novi način zavaravanja italijanske obalske straže. Gradonačelnici na Siciliji su u totalnoj nevolji jer sve veći broj u tom masovnom prilivu uspeva da pobegne, čak sa mesta gde se vrši trijaža ili je trebalo da im se uradi tampon test, presvuku se i ulaze u grad, mešaju se sa stanovništvom prikazujući se kao da oni tu borave već duže vreme, pozitivni na korona virus ili ne zna se.
Svakodnevno se premesti u druge center na Sicliji njih više stotina, najviše Tunižana, među njima su i 23 osobe koje su uočene kao već izbačene iz Italije, uhapšene su i vraćene avionom u Tunis. Sporazum o sprečavanju tamošnjih obalskih straža za polazak migranata preko mora sa Tunisom očigledno ne funkcioniše. Ministar Spoljnih poslova Luiđi Di Majo veoma je grubo pozvao Evropu da se seti svojih obaveza i odgovornosti kada su u pitanju migranti koji se iskrcavaju na italijanske obale "Italija sama ne može, potreban nam je zajednički napor u socijalnom spašavanju Italije", čini se da ga niko i ne čuje.
Koliko je tragična ova novonastala situacija i ne vidi se na pomolu kako zaustaviti ovakav priliv, a dodaje se već postojećoj nerazrešenoj, govori i činjenica da su poslednje procene o broju ilegalnih imigranata u Italiji istinski zastrašujuže, 491.000, a neki drugi proračuni stižu i do brojke od 600.000. Samo sa libijske rute po dojavama tajnih službi na početku ove godine očekivalo se da će krenuti otuda u ovoj godini nih oko 120.000 migranata, sada se međutim ispostavlja da je na sceni novi fenomen polazaka Tunižana iz zemlje koja nije niti u ratu, niti njeni građani trpe politički ili rasistićki pritisak, oni kreću u potragu za boljim životom.
Nova nevolja kao posledica ovog vanrednog stanja pa i sanitarnog od njihovog prisustva i neizvesnosti zbog onih koji pobegnu jesu protesti turista koji žele da napuste lokalitete gde su došli na jednodnevni ili duži odmor a na plažama doslovno između njihovih tela protrčavaju iskrcani migranti, snimaju ih turisti dok beže, a barke i gumenjaci odmah pobegnu ako ih ne presretna obalska straža. Turisti iz Porto Empedokle kojima nije stigao brod za povratak morali su da prespavaju gde je ko našao smeštaj, traže da im se vrati novac za brodsku kartu, tako puca i turizam na nekim destinacijama na Siciliji.