PREMINULA PRVA PROTIVNICA GORBAČOVA: Odlazak doslednog komuniste
LENjINGRADSKA profesorka Nina Andrejeva koja je postala poznata ne samo u SSSR-u već i šire jer je prva javno 1988 godine kritikovala ,,oca perestrojke", generalnog sekretara KPSS Mihaila Gorbačova, umrla je u 82.-oj godini, u petak 24 jula.
Foto: Mk.ru
Vest o njenoj smrti objavile su ne samo agencije, već i vodeći moskovski TV kanali. Zbog kritike Gorbačova i perestrojke, Nina Andrejeva je izbačena sa posla na Tehnološkom fakultetu gde je predavala hemiju.
Brojni tekstovi o njenoj smrti su na neki način njena posmrtna rehabilitacija, jer i u vreme popularnog Gorbija ,,demokratske vlasti" nisu trpeli one koji su ih kritikovali.
Nina Andrejeva je ušla u istoriju kad je njen tekst pod naslovom ,,Ne mogu se odreći principa" objavljen u listu ,,Sovjetska Rusija" 13. marta 1988. godine u vreme kad je Mihail Gorbačov bio na vrhuncu slave, ne samo u SSSR-u, nego i na Zapadu. Njen tekst je tada prenelo više od 800 regionalnih i gradskih izdanja širom SSSR-a. U tekstu je ona navodila svoje argumente protiv perestrojke.
Andrejeva je kritikovala pristalice ,,levoliberalnog socijalizma" koji u ,,prošlosti SSSR-a vide samo greške i zločine, a prećutkuju velike uspehe i dostignuća prošlosti i sadašnjosti". Bilo je to vreme kad su novine bile pune tekstova o Staljinovom teroru. Andrejeva nije opravdavala teror, ali joj je smetalo što se ne piše i govori o uspesima koje je postigao SSSR u periodu Staljinove vladavine. Zato je dobila etiketu staljiniste.
O njenom tekstu je raspravljao Politbiro KPSS dakle najviše rukovodstvo a zatim je tadašnji glavni liberal u KPSS Aleksandar Jakovljev napisao tekst koji je kao redakcijski komentar objavila ,,Pravda" u kome je bila poruka da ,,perestrojka nema alternativu", i tako su ,,staljinistima i konzervativnim članovima partije" poručili da je njihovo vreme prošlo. Tekst Nine Andrejeve nazvan je ,,manifestom snaga antiperestrojke".
Nina Andrejeva, ne samo u spomenutom tekstu, nego i u brojnim intervjuima, nije opravdavala zlodela učinjena u Staljinovo vreme, ali je bila protiv prikazivanja istorije samo u crnim tonovima. Ona je pisala da danas malo koga zbunjuju lične osobine Petra Prvog, ali svi znaju da je u njegovo vreme Rusija postala velika evropska država. Andrejevoj je smetalo što se rukovodstvo SSSR-a ne bavi najbitnijim problemima u svetu. Ona je pisala da u vreme dok u svetu zbog gladi umiru milioni , haraju epidemije i vojni avanturisti ideolozi perestrojke traže razradu ,,pravnog kodeksa zaštite prava životinja".
NOSTALGIJA ZA SOCIJALIZMOM
Zbog čega je na postsovjetskom prostranstvu još jaka nostalgija za socijalizmom nije teško objasniti. Divlji kapitalizam je omogućio samo malom broju ljudi da na brzinu stekne veliko bogatstvo i živi raskošno.
To bogatstvo stvarano u socijalizmu su privatizatori zapravo oteli od države. Velikoj većini novi sistem je doneo samo neizvesnost.Za vreme socijalizma osim besplatnog zdravstva i školstva građani su dobijali stanove išli su na odmor u radničkim odmaralištima.Imali su socijalnu sigurnost.
Danas sve to izgleda kao neki čudan san , a novi gazde u svakom trenutku mogu da ostave bez posla koga god hoće.
Naravno deo krivice snose i oni građani koji su naivno poverovali u obećanja onih koji su im pričali bajke o novoj budućnosti u kapitalizmu.
Andrejeva je bila iz radničke porodice, rano je ostala bez oca koji je poginuo na frontu. Bila je odličan đak a zatim je završila Tehnološki fakultet u Lenjingradu sa ,,crvenom diplomom" gde je kasnije predavala hemiju. U KPSS je ušla 1966 godine.
Poznati ruski pisac Aleksandar Prohanov kaže da je Nina Andrejeva bila obična ruska žena, komunistkinja koja nije mogla da trpi i gleda kako se milioni ljudi ,,odriču vrednosti" i ,,izdaju ideologiju kojoj su pripadali". Prohanov tvrdi da je tekst Nine Andrejeve bio proročanski.
Neosporno je jedno da su mnogi bili članovi partije samo zbog karijerizma i brzo su promenili ,,uverenje" i prešli na stranu onih koji su preuzeli vlast. Ali taj fenomen je viđen u svim bivšim socijalističkim zemljama.
Glavni problem Mihaila Gorbačova i njegovih najbližih saradnika je bio taj što oni nisu znali kako da reformišu zemlju i rešavaju ne samo pitanje slobode govora već i životnog standarda. ,,Perestrojka" je imala demokratsko pakovanje, ali niti jedan ekonomski problem nije rešila. Zbog demokratizacije medija i otvaranja granica narod je video kako se živi u susednim evropskim zemljama, ali Gorbačov i njegova ekipa nisu znali kako da ožive tromu sovjetsku privredu. Istine radi mora se reći da su u vreme Gorbačova bile jako niske cene nafte zbog čega državni budžet nije mogao brzo da se puni. Osim što je mnogo trošio na vojsku, SSSR je finansijski pomagao mnoge afričke i druge zemlje socijalističke orijentacije.
Veliki greh koji Gorbačovu ne mogu da oproste mnogi stariji ljudi je bio taj što je dozvolio Borisu Jeljcinu da razvali SSSR. Zbog toga je Mihail Gorbačov odmah posle Jeljcina drugi na rang listi najomrznutijih ruskih političara u posleratnoj istoriji.
Za razliku od njih Vladimir Putin je nastojao da ne povredi osećaje starih generacija, koji su ne samo ratovali za svoju zemlju već i izgradili privredne gigante koji i sada uspešno rade. Zbog toga Putin ima veliku podršku veterana, jer poštuje njihova dela i što je posebno važno sovjetske istorijske ličnosti ocenjuje u kontekstu vremena u kojem su živeli i radili.