MiG-41: Kada će novi lovac-presretač početi da štiti ruske granice

Poželjno je da ima stelt tehnologiju, brzinu hipersoničnih raketa i mogućnost daljinskog upravljanja. A možda će dokazani avioni biti dovoljni za kvalitetnu odbranu?

Pre nekoliko dana, poznati onlajn list „Er rekognišon“ je napisao da Rusija nastavlja sa razvojem MiG-41, takozvanog perspektivnog avijacionog kompleksa za daleko presretanje — PAK DP, „novog bombardera dugog dometa“.

PORODICA PAK

Ugledne kolege su napravile malu grešku: PAK DP je lovac-presretač, a bombarder je PAK DA. Najverovatnije se razlog krije u činjenici da o perspektivnom bombarderu govore više nego o lovcu. I nema mnogo vesti o ovoj letelici koju zovu i MiG-41. U avgustu 2018. godine, generalni direktor ruske korporacije za proizvodnju aviona „MiG“ Ilja Tarasenko izjavio je da su započeti istraživačko-konstruktorski radovi na stvaranju PAK DP. A 16. jula ove godine, već kao šef dva velikana ruske avionske industrije „MiG-a“ i „Suhoja“, Tarasenko je izjavio za Sputnjik da je krajem prošle godine komisija ruskog ministarstva odbrane odabrala najperspektivnije projekte ovog avijacionog kompleksa i da se radovi u ovoj oblasti nastavljaju.

U Rusiji je dvehiljaditih godina započet razvoj nekoliko projekata avijacione tehnike budućnosti, koju su objedinjeni pod terminom „perspektivni avijacioni kompleks“ (PAK). Najpoznatiji je PAK FA — perspektivni avijacioni kompleks frontovske avijacije, avion koji svi znamo kao Su-57. On već prolazi testiranja.

Pored PAK FA, započeti su radovi i na drugim perspektivnim projektima: PAK DA (avijacija dugog dometa) — projekat teškog strateškog bombardera-nosača rakete, PAK TA (transportna avijacija) — projekat budućeg transportnog aviona koji će zameniti An-124 „Ruslan“, i PAK DP (daleko presretanje) — može se reći da je ovo ruski odgovor na američki SR-72 Aurora, projekat perspektivnog lovca-presretača, koji bi do kraja 2020-ih godina trebalo da zameni avion MiG-31.

RUSKI SEVER SLABA TAČKA

Geografski položaj Rusije imao je presudan uticaj na formiranje izgleda lovaca-presretača dugog dometa. Ogromna, nenaseljena prostranstva na dalekom severu bez sistema protivvazdušne odbrane, omogućili su interkontinentalnim bombarderima dalekog dometa potencijalnih protivnika da slobodno prodiru u centralne regione zemlje. Postavljanje mreže radara na severu moglo bi rešiti pitanje otkrivanja vazdušnog napada, i razmotrene su dve varijante za odvraćanje napada:

instalacija velikog broja protivraketnim sistema (mada sa očiglednim nedostatkom, a to je njihov ograničeni domet)

konstrukcija aviona presretača sa dugim trajanjem leta, koji bi mogao duže vreme da se nalazi u zoni borbenog dežurstva i u slučaju otkrivanja neprijateljskih bombardera, mogao bi da ih presretne.

Tako je krajem pesesetih u SSSR-u postojao projekat teškog lovca dugog dometa Tu-128, koji je imao domet leta veći od 2.500 kilometara i nosio je četiri rakete „vazduh-vazduh“. Tokom osamdesetih godina Tu-128 na severu zemlje su počeli da zamenjuju najnaprednijim presretačem dugog dometa u to vreme — MiG-31.

Ova letelica je jedinstvena na svoj način. Brzina do 3.000 kilometara na sat, dugo trajanje leta, mogućnost vođenja vazdušne borbe sa bilo kojim savremenim avionom, plus funkcije „letećeg radara“ i komandnog centra koji može navoditi druge avione na vazdušne ciljeve neprijatelja. Četiri MiGa-31 mogu svojim radarskim poljem da kontrolišu do 1000 kilometara vazdušnog fronta.

Ovaj avion ima novu modifikaciju MiG-31BM, zahvaljujući kojoj avioni mogu ostati aktuelni još dugo vremena. Ali problem je u tome što MiG-31 nikada nije imao stelt tehnologiju, pa će biti teže boriti se sa avionima pete generacije. Zbot toga je vazdušnoj floti potrebno obnavljanje.

ŠTO MANjE PILOTA, TO BOLjE

PAK DP (MiG-41), koji se konstruiše da zameni MiG-1, osim što će od njega preuzeti sve kvalitetne dorade iz prošlosti, dobiće i nekoliko novih funkcija.

Kao prvo, PAK DP će zapravo postati lovac šeste generacije. Sada se smatra da se takvi avioni mogu koristiti i u bespilotnim verzijama. Digitalni inteligentni sistem novog aviona trebalo bi da pruži mogućnost upotrebe daljinskog upravljanja sa zemlje ili sa drugog aviona, kao i mogućnost samostalnih bespilotnih akcija. Naravno, ovo će uveliko olakšati upravljanje avionom pilotu, koji će moći da posveti više pažnje radu sa kompleksom za praćenje atmosfere u vazduhu i sistemima oružja. Verovatno će zahvaljujući takvim

rs.sputniknews.com