NAPETO IZMEĐU JERMENIJE I AZERBEJDŽANA: Artiljerijom gađaju preko granice

U Bakuu, glavnom gradu Azerbejdžana, tvrde da su Jermeni pokušali da naprave prodor na   azerbejdžansku teritoriju u Tovuzkom  reonu. Haubicama i minobacačima su gađana sela sa druge strane granice. Na sreću niko nije poginuo.

U Jerevanu tvrde da su njihovi vojnici sprečili upad azerbejdžanskih     diverzanata. Jermeni tvrde da su uništili jedan protivnički tenk, dok to u Bakuu demantuju i tvrde da su oni oborili jednu jermensku  bespilotnu letelicu.

Jedino je neosporno da sa povremenim prekidima artiljerija sa obe strane grmi. Da se sve može brzo pretvoriti u žestoki  rat potvrđuje i današnja izjava predsednika Azerbejdžana Iljhama Alijeva, koji je na sednici vlade kazao da su mu se smučili besmisleni pregovori o rešenju konflikta u Karabahu. On je poručio predstavnicima Rusije, SAD i Francuske, koji su posrednici u rešavanju tog teritorijalnog spora, da su im dozlogrdila besmislena pregovaranja.

Već ranije je Alijev rekao da je Azerbejdžan spreman da ratom vrati  svoju teritoriju. On je i danas na sednici vlade kazao: Mi znamo šta i kada trebamo da radimo. Neka o tome razmisle i posrednici.

Nije tajna da je Azerbedžan zadnjih desetak godina uložio veliki novac u kupovinu savremenog oružja i tehnike iz Rusije, kao i Turske. Naoružali su se i Jermeni, tako da bi novi rat bio veliko krvoproliće. Svojevremeno su Jermeni bili bolje naoružani, ali više nije tako. Poslednjih godina Jermeni su nabavili mnogohvaljene  raketne sisteme „Iskander“, zatim avione SU-30, PVO  sisteme „Tor“.

U Jermeniji Rusi imaju svoju veliku vojnu bazu. Interesantno da  Azerbejdžan vodi nezavisnu politiku i nije zainteresovan za ulazak u NATO, niti u bilo koji vojni savez.
Neprijateljstvo između  Azerbejdžana i Jermenije ima  dugu istoriju. Ali spor oko Nagornog Karabaha tinja od 1988. kada je u  februaru ta autonomna oblast objavila da izlazi iz sastava Azerbejdžana. U toku rata 1992. do 1994. Azerbejdžan je izgubio kontrolu nad Nagornim Karabahom i još sedam rejona, koji su bili u njegovom susedstvu. Pregovori o mirnom  rešenju se vode od 1992., ali  tzv. Minska grupa u kojoj su Rusija, SAD i Francuska do sada nije mogla  da reši problem. Jermeni ne žele da se vrate u sastav Azerbejdžana, a u Bakuu poručuju da će kad-tad vratiti teritorije, ako treba i silom.

JERMENI KRIJU ŽRTVE

Najnoviji sukob je počeo u nedelju 12. maja, ali je nastavljen i u ponedeljak i utorak. Pucalo se u Tovuzskom rejonu Azerbedžana i Tavuškoj oblasti  na severoistoku Jermenije. Kao i mnogo puta do sada, obe strane su optuživale jedna drugu da su prve počele. Za razliku od  Azerbejdžanaca, koji priznaju da im je poginuo jedan general i jedan pukovnik, kao i tri vojnika, Jermeni  ne navode koliko su imali žrtava. Tvrde da su samo dva policajca ranjena. Nemoguće je da u jermenskim utvrđenjima na granici niko nije   nastradao.