RAT VRHA VLASTI U BUGARSKOJ: Čovek iz senke vuče poteze, protesti počeli na plaži, policajci pohapsili članove predsedničke administracije

Protesti koji su izbili širom Bugarske u poslednjih nekoliko dana počeli su na maloj plaži na obali Crnog mora. Hristo Ivanov, jedan od vođa male centrističke političke stranke Demokratska Bugarska, pokušao je da pristupi javnoj plaži 7. jula.

To su sprečili pripadnici Nacionalne bezbednosne službe (NSO), koji su čuvali obližnju vilu Ahmeda Dogana, bivšeg lidera stranke Pokreta za prava i slobode (MRF).

Ivanov tvrdi da je vlada konzervativnog premijera Bojka Borisova dozvolila Doganu da poseduje javnu plažu, koja po bugarskom ustavu pripada državi. Takođe je optužio Borisova da je Doganu omogućio korišćenje usluga NSO-a o trošku bugarskih poreskih obveznika. Dogan trenutno nema javnu funkciju.
Predsednik protiv premijera

Dva dana kasnije, kao odgovor na Ivanove optužbe, bugarski predsednik Rumen Radev, izneo je svoju kritiku kabineta Borisova, navodeći da bi NSO trebalo da prestane da čuva pojedince poput Dogana.

Istog dana, teško naoružani policajci ušli su u zgradu Predsedništva i uhapsili dva člana predsedničke administracije. Prema rečima predsednika Radeva i Ivanova, akcije generalnog tužioca Ivana Geševa u naređivanju racija pokazale su pristrasnost i motivisane su političkim dobicima.

Politički analitičari, poput profesora Evgenija Dainova sa Novog bugarskog univerziteta u Sofiji, opisali su Geševa kao ličnost blisku Doganu i MRF-u. Veruje se da Gešev takođe ima koristi od prećutne podrške Borisove stranke GERB. Postoje pokazatelji da GERB i MRF - naizgled opoziciona stranka - zapravo rade zajedno na brojnim pitanjima.

Prethodne vlade GERB-a pod Borisovom bile su zapletene u brojne korupcijske afere, a samog Borisova trenutno istražuju španski tužioci zbog navodnog učešća u šemi pranja novca. Opozicija smatra da je akcija koju je državno tužilaštvo preduzelo protiv bugarskog predsednika samo dimna zavesa kako bi se skrenula pažnja javnosti sa problema Vlade.

U međuvremenu, predsednik Radev i Ivanov zatražili su ostavku i generalnog tužioca i Vlade. Međutim, premijer Borisov odlučno je odbio, rekavši da ostaje "nepokolebljiv" i da će "opozicija slomiti zemlju".

Javni bes

Iako je vlada Borisova dobila rast popularnosti zbog postupanja prema epidemiji Kovida-19, ovaj nedavni skandal uspeo je da objedini inače fragmentiranu opoziciju. Desetine hiljada pristalica Demokratske Bugarske, predsednika Radeva, BSP-a i novih političkih formacija oko Slavija Trifonova i bivše ombudsmenke Maje Manolove marširaju ulicama glavnog grada, Sofije, od prošle nedelje u znak protesta protiv vlade.

Bugarska se često navodi kao primer okupirane države. Političari poput Ahmeda Dogana imaju spornu, čak sumnjivu reputaciju. U videu koji je procurio 2009. godine, Dogan je izrekao čuvenu rečenicu da on, a ne parlament, drži ravnotežu snaga u Bugarskoj. "Ja sam instrument moći koji kontroliše državne finansije", tvrdio je.

U subotu je Bojko Borisov najavio da će NSO prestati da daje bezbednosne detalje o Doganu i Delianu Peevskom, parlamentarnom zastupniku MRF-a. Ali protesti su se nastavili: do nedelje su se proširili na Varnu, Plovdiv i druge bugarske gradove.

Protesti su do sada ostali mirni. Međutim, bilo je povremenih izveštaja o prekomernoj upotrebi sile od strane policije, što bi moglo dodatno pogoršati društvene tenzije. Malo je verovatno da će protesti sami prestati: oni su manifestacija opšteg besa široke javnosti i njegove frustracije zbog političke korupcije u celini.
Otporni Borisov

Tokom godina, Borisov, bivši šampion vatrogasaca i karatea, pokazao se veštim u opstanku. Ako uspe da iskoristi svoj uticaj da osigura ostavku generalnog tužioca, to bi moglo uvesti malo mira u političku situaciju, barem privremeno.

Sledeći krug parlamentarnih izbora zakazan je na proleće 2021. Prema istraživanju sprovedenom pre protesta, Borisov GERB vodi u anketama i dobio bi 21,3% glasova, BSP 12%, MRF 5%, a Demokratska Bugarska 2,4%.

Međutim, Evropska komisija procenila je da će se BDP u Bugarskoj smanjiti za najmanje 7% u 2020. godini, kao rezultat krize Kovida-19. Štaviše, drugi talas epidemije možda je na putu. Negativni ekonomski izgledi mogli bi da destabilizuju vladu još više, još više lomeću Borisovu podršku u narodu.
 

(Dojče vele)