DOK POSTOJI, SVETA SOFIJA ĆE SIJATI KAO HRIŠĆANSKI SIMBOL: Reakcije na odluku da vizantijska svetinja opet postane džamija
DRŽAVNI savet, odnosno Vrhovni upravni sud Turske je još 2. jula zaključio da za pretvaranje Aja Sofije u džamiju, odnosno za poništavanje Ataturkovog ukaza kojim je ona dobila status muzeja, nema pravnih prepreka i da je za to dovoljan predsednički ukaz.
Foto: arhiva Novosti
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je u svojoj partiji, a i široj javnosti najavio da će drevna Justinijanova bogomolja od 10. jula ponovo biti "Alahova kuća", a da će namaz u njoj biti klanjan od 15. jula.
Ranije se turski predsednik obazirao na reagovanja iz inostranstva, pre svega sa Zapada, pa je u vezi sa pretvaranjem najčuvenije carigradske hrišćanske bogomolje u džamiju oklevao i taktizirao. Danas se očigledno više ne obazire, čak bi se moglo reći da se inati sa SAD i državama EU, a sa Grčkom je Turska u ovom trenutku gotovo na ivici otvorenog sukoba.
Ovako je profesor dr Darko Tanasković, islamolog, nekadašnji ambasador Srbije pri Unesko, za "Novosti" prokomentarisao odluku Državnog saveta Turske koji je u petak poništio odluku iz 1934. godine o pretvaranju Aja Sofije u muzej. Time je, zapravo, poništena i odluka osnivača savremene turske Kemala Ataturka, pa Sveta Sofija ponovo ponovo može da se koristi kao džamija.
UPOZORENjE UNEKSA
PROTIV promene statusa Aja Sofije izjasnio se američki državni sekretar Majk Pompeo, kao i Ruska pravoslavna crkva. Državna duma Rusije sastavila je apel Velikoj narodnoj skupštini Turske u vezi sa tim. Ovaj potez je izazvao zabrinutost među zvaničnicima Grčke, kao i među pravoslavnim sveštenstvom. I Agencija Ujedinjenih nacija upozorila je Tursku da ne pretvara Aja Sofiju u džamiju. Unesko je saopštio da je Aja Sofija, koju je ova agencija stavila na listu svetskog nasleđa, deo "istorijskih oblasti Istanbula" kao muzej, a ova odrednica sa sobom nosi i određene pravne obaveze
- Učinjen je odavno planirani, važan simbolički korak na putu neoosmanističkog projekta vraćanja turskog društva striktnijem pridržavanju islamskih vrednosti, od kojeg Erdogan ne odustaje - kazao je Tanasković. - To je, naravno, u civilizacijskom smislu, pogotovo sa hrišćanske i sekularne tačke gledišta, retrogradno i provokativno, ali je za većinu muslimana, premda ne i sve, dobrodošlo vraćanje u poredak stvari koji oni smatraju normalnim.
- Onoliko koliko je Ataturk, raznim merama, vodio Tursku u pravcu normalnog dijaloga sa Evropom i Bliskim istokom, toliko sada izgleda da se vozi u rikverc. U arhitektonskom i kulturološkom smislu Muzej Svete Sofije je, koliko znam, centralni entitet pod kojim su i drugi tragovi vizantijske istorije i kulture u Istanbulu.
Profesor dr Aleksandar Kadijević, istoričar arhitekture odluku Turske smatra kultorološki neprihvatljivom i društveno regresivnom:
Prof. dr Darko Tanasković Foto D. Dozet