APENINI GUBE LJUDSKI KAPITAL: Koliko je Italiju koštao ubrzani odliv mozgova u poslednjih 12 godina
LjUDSKI "kapital" koji je emigrirao iz Italije između 2011. i 2023. godine koštao je nacionalnu privredu oko 134 milijarde evra.
Foto: AP
Jasno je da odliv visokokvalifikovanih ljudi predstavlja ozbiljan gubitak za zemlju iz koje je u poslednjih 10 godina otišlo više od 1,3 miliona mladih.
Takav egzodus ne samo da oduzima dragocene ljudske resurse, već dovodi i do značajnih ekonomskih gubitaka, ugrožavajući budućnost zemlje. Najveći deo emigranata su mladi od 25 do 34 godine, od kojih mnogi imaju najviše kvalifikacije. Emigracija talenata je posebno zabrinjavajuća s obzirom na nizak broj osoba sa diplomom u Italiji, odnosno, 18,5 procenata u poređenju sa 31,5 u evropskim zemljama.
Razlozi za odliv mozgova su višestruki, ali su generalno povezani sa problemima italijanskog tržišta rada, koje karakteriše preduzetnička struktura malih i srednjih preduzeća, koja se bore da konkurišu na međunarodnom nivou. Štaviše, ograničena ulaganja u inovacije i obuku doprinose stagnirajućoj produktivnosti, što dovodi i do stagniranja plata, smanjenih mogućnosti profesionalnog rasta, sve do slabog tržišta rada.
Nedostatak dinamike sprečava sistem da se prilagodi potrebama tržišta, što za posledice ima da kompanije malo zapošljavaju, a zaposleni retko menjaju posao, čak iako su nezadovoljni i sa malo mogućnosti za karijeru, ili povećanje plata.
Bolje zarade u inostranstvu
MLADI diplomac koji ode da radi u inostranstvo zarađuje godinu dana posle diplomiranja u proseku neto mesečnu platu od 1.963 evra, u poređenju sa 1.384 evra za one koji ostanu u Italiji. I ekonomska prednost diplome u Italiji je niža - premija na plate među diplomcima je samo 30 odsto, što je znatno niže od 48 procenata evropskog proseka.
Stagnirajuće okruženje ogleda se i u nesigurnosti ugovora i visokim stopama nezaposlenosti mladih, koje u Italiji dostižu 17,7 procenata, premašujući evropski od 15,2. Ovome se dodaje i činjenica da plate nisu rasle više od 20 godina i da nisu konkurentne u odnosu na one u inostranstvu.
Posledice tog odliva i cene po nacionalnu ekonomiju povezane su i sa povraćajem poreza, mladi ljudi se školuju u Italiji, obučavaju u italijanskim institucijama, ali potom daju fiskalni doprinos stranim zemljama. Još teži problem je demografski pad, jer mladi formiraju porodicu u inostranstvu, dok italijansko stanovništvo stari.
Važno je napomenuti da 87 odsto iseljenika iskustvo u inostranstvu ocenjuje kao pozitivno.
