OVOG DATUMA ĆE BITI PROGLAŠENO PRIMIRJE?! Detalji Trampovog plana za kraj rata, na ovo će morati da pristanu Moskva i Kijev
RUSIJA i Ukrajina će proglasiti primirje duž cele linije fronta na Uskrs, koji se ove godine slavi 20. aprila. Istovremeno, Ukrajina mora povući trupe iz Kurske oblasti, a zatim bi se krajem aprila trebala održati Međunarodna mirovna konferencija koja će formalizovati sporazum između Rusije i Ukrajine uz posredovanje Sjedinjenih Država, Kine, evropskih zemalja i zemalja globalnog juga. Nakon toga, Ukrajina i Rusija će razmeniti zarobljenike po principu "svi za sve".
U grubim crtama, navodno ovako izgleda plan koji je izradio tim američkog predsednika Donalda Trampa, koji je najavio okončanje rusko-ukrajinskog rata za sto dana, objavio je ukrajinski portal Strana.ua, uz dodatak da se o pomenutom nacrtu "poslednjih dana aktivno raspravljalo u političkim i diplomatskim krugovima Ukrajine".
Amerikanci su dotični plan predali evropskim diplomatama, a od njih je stigao u Ukrajinu, ali se ne otkriva na koji način i kako ga je dobila redakcija Strane. Iako još nema potvrde da je dokument autentičan, iz redakcije su naveli da se neke tačke plana podudaraju s izjavama samog Trampa i njegovog specijalnog izaslanika za Ukrajinu Kita Keloga.
Poništenje dekreta
Prema dostupnim informacijama, američki mirovni plan uključuje telefonski razgovor između Trampa i Vladimira Putina već ovog meseca ili u februaru, a zatim i raspravu o daljim akcijama s Kijevom.
U sledećoj fazi, Volodimir Zelenski će morati poništiti dekret kojim se zabranjuju pregovori s Putinom, nakon čega bi u februaru ili prvoj polovini marta trebalo da bude održan sastanak Trampa i Zelenskog s Putinom. Još uvek nije odlučeno da li će biti bilateralni ili trilateralni, ali tada bi trebalo da budu odobreni glavni parametri mirovnog plana.
Dok traju pregovori i neprijateljstva, kako tvrdi Strana.ua, Donald Tramp neće blokirati slanje vojne pomoći Ukrajini. Deklaracija mirovne konferencije o prekidu rata mora biti spremna do 9. maja, a od Ukrajine se traži da nakon tog datuma ne produžava vanredno stanje u državi i mobilizaciju.
Kao poslednja faza navedeno je održavanje predsedničkih izbora u Ukrajini krajem avgusta i parlamentarnih izbora krajem oktobra.
Na šta će morati da pristanu Ukrajinci i Rusi?
Ukrajina će se morati odreći članstva u NATO-u (i ta odluka mora biti odobrena na samitu Alijanse), ali će zauzvrat postati članica EU do 2030. godine. Istovremeno, Evropska unija će preuzeti odgovornost za njenu obnovu.
Takođe, Ukrajina neće smanjivati brojnost svoje vojske, a Sjedinjene Države će nastaviti da podržavaju modernizaciju ukrajinskih Oružanih snaga.
Pored toga, Ukrajina će odustati od vojnih i diplomatskih pokušaja povratka okupiranih teritorija, ali neće priznati ruski suverenitet nad njima, što predstavlja ustupak Kremlju.
Posebno će biti razmotrena i tačka o evropskom mirovnom kontingentu nakon završetka neprijateljstava, budući da Kijev to zahteva, ali je Moskva kategorički protiv, pa to treba uzeti s rezervom.
Bitna stavka u sporazumu je odredba prema kojoj će ukrajinskim političkim strankama koje se "zalažu za odbranu ruskog jezika i za miran suživot s Rusijom" biti dozvoljeno učešće na izborima.
Takođe, moraju biti zaustavljene sve akcije protiv Ukrajinske pravoslavne crkve i ruskog jezika.
Istovremeno, nakon sklapanja mirovnog sporazuma, sankcije Rusiji će biti ukinute, pri čemu će neka ograničenja biti ukinuta odmah, a druga u roku od tri godine, u zavisnosti od poštovanja sporazuma od strane Rusije.
Ukinula bi se sva ograničenja na uvoz ruskih energenata u Evropsku uniju, ali bi njihov uvoz bio podvrgnut posebnoj carini, a prihodi od toga bi se koristili za obnovu Ukrajine.
Kijev nije potvrdio plan
Treba napomenuti da je ukrajinsko rukovodstvo odbilo da potvrdi postojanje plana. Andrij Jermak, šef kabineta predsednika Ukrajine, izjavio je da "mediji nemaju nikakve ‘mirovne planove‘ za 100 dana" i da bi iza objave mogla stajati Rusija.
Volodimir Zelenski nije komentarisao objavu plana, međutim, dobro obavešteni The Wall Street Journal je 22. januara objavio da je Tramp naložio svom specijalnom izaslaniku za Ukrajinu, Kitu Kelogu, da okonča rusko-ukrajinski rat za 100 dana.
- Ali, sklapanje dogovora s Putinom biće mnogo teže nego što se činilo u Trampovim predizbornim obećanjima - glasio je skeptičan zaključak WSJ-a.
Ali da se iza kulisa nešto dešava, videlo se po tome što je na Trampovoj inauguraciji bio i David Arahamija, lider frakcije Sluga naroda u Vrhovnoj radi, koji je predvodio ukrajinsko izaslanstvo na pregovorima u Istanbulu 2022. godine.
Britanski Independent je od Trampovih saradnika doznao da je poziv Arahamiji "važan korak koji pokazuje Trampovu nameru da osigura da Ukrajina dobije dobar sporazum", ali i da predsednik SAD "ne odustaje od svog cilja, a to znači okončati rat do proleća".
Treba uzeti u obzir da se ne zna šta o svemu misli Putin, koji tvrdi da želi mir, ali pod svojim uslovima, koji uključuju značajno smanjenje ukrajinske vojske i legalizaciju okupacije petine te države.
Ipak, naredne nedelje bi mogle biti početak kraja daleko najkrvavijeg evropskog rata nakon 1945. godine.
(Jutarnji list)