ZBOG DUGA NA IVICI AMBISA: Alarmantna poruka francuskog premijera u prestavljanju politike njegove nove vlade

- Francuska nikada od rata nije bila ovoliko zadužena – kazao je Bajru, istakavši da su krivci sve prethodne vlade i predsednici, od Miterana do danas, kao i da je svako imao razloge za to, uključujući i Makronovu vlast koja je morala da rešava probleme "žutih prsluka", kovida, inflacije, energetske krize, posledica rata u Ukrajini…

Kao najhitniji problem naveo je rešavanje pitanje penzijske reforme. Bajru je izneo da se za penzije godišnje izdvaja 380 milijardi evra, a da se od poreza i doprinosa ubira 325 milijardi, dok se razlika potpunjuje iz budžeta, zaduživanjem budućih generacija.

Kazao je da, u više od hiljadu milijardi duga nagomilanih poslednjih deset godina, penzije predstavljaju polovinu i poručio da je ovaj dug pre svega moralne prirode, a da je penzijska reforma vitalna za zemlju i njen socijalni model.

Istovremeno je najavio da reforma mora da bude pravednija i najavio nove kratkoročne pregovore sa socijalnim akterima, ali tako da se ne ugrozi finansijska ravnoteža.

Još jedan prioritet je hitno usvajanje budžeta za ovu godinu. Zbog pada prethodne vlade, predviđena stopa rasta za ovu spuštena je sa 1,1 odsto na 0,9, uz deficit od 5,4 odsto. Cilj je vraćanje deficita na 3 odsto BDP do 2029.

- Osamdeset i četiri odsto Francuza smatra da ova vlada neće dočekati sledeću godinu. Pitam se odakle toliko optimizma među onih 16 odsto. Ali, to može da bude prednost. Kada sve ide dobro uspavamo se na lovorikama, a kada ne ide, primorani smo na hrabrost – kazao je Bajru.

Premijer je naglasio da je pitanje bezbednosti goreće za francuske građane i najavio ponovo uspostavljanje autoriteta države i vladavine prava, borbu protiv narkodilera i maloletničke delikvencije, prisustvo na terenu novih brigada žandarmerije, borbu protiv terorizma i separatizma.

Obećao je i reorganizaciju javnih službi, specijalni fond za reforme, širenje veštačke inteligencije u ovim službama i debirokratizaciju.

- Naša birokratija je preteška – rekao je Bajru i preneo istraživanje da je pritisak normi na privredni rast 0,8 odsto u Italiji, 0,3 u Španiji, 0,17 Nemačkoj, a u Francuskoj blizu 4 odsto.

Založio se i za međusobno pomirenje Francuza, a novi predlog je i demokratska banka za finansiranje stranaka pod kontrolom parlamenta, da se novac ne meša u izbore kao u Americi.

- Novcu je mesto u biznisu, a ne u slobodnom izboru građana – kazao je.

Predložio je i uvođenje proporcionalnog izbornog sistema, koji odavno traži krajnja desnica:

- To je jedino pravilo da svako bude autentični predstavnik shodno glasovima koje je osvojio, bez toga da bude talac neiskrenih savezništava.

Dao je i podršku preduzećima, najavio zaštitu od povećanja poreza multinacionalnih firmi koje proizvode bogatstvo za celu zemlju, kao bolju ekonomsku zaštitu studenata. Obećao je i borbu protiv nejednakosti između muškaraca i žena, nastavak ekološke tranzicije, istakao važnost kulture, reforme obrazovnog sistema i kontrole vremena provedenog pred ekranima.

- Profesori univerziteta se žale da neki studenti prve godine ne uspevaju da napišu tekst s prihvatljivim pravopisom. To je za mene jedan od naših najvećih neuspeha – upozorio je premijer.

Veliki posao čeka njegovu vladu u očuvanju i poboljšanju sistema zdravstva. Najavio je i razgovore o revolorizaciji rada. Stao je i u odbranu poljoprivrednika, protiv prevelikog broja normi.

- One koji najbolje poznaju prirodu optužuju da je sada ugrožavaju. To je poniženje – kazao je Bajru.

Da bi sve navedeno moglo da uspe, predložio je princip "Novog francuskog obećanja" zasnovanog na dostojanstvu građana, da se sve ne bazira na pravilima tržišta, već i na bratstvu i solidarnosti.

Kada je reč o imigraciji, koju izazivaju nemaština, ratovi i klimatske promene, istakao je da je sve pitanje proporcije. Prihvatljiva je kada je umerena, uz integraciju, ali kada je preterana, starosedeoci se osećaju ugroženim. Bajru je izneo podatak da 93 odsto obaveza ilegalnih migranata da napuste francusku teritoriju nije ispoštovano. Godišnje se donosi 140.000 ovakvih odluka. Sve zavisi i od matičnih zemalja koje neće da prime svoje građane nazad.

Premijer je istakao važnost poštovanja snaga reda i primene zakona.

- Republika postoji samo kada se poštuje – zaključio je.

Nije, kao ni njegovi prethodnici u manjinskim vladama, zatražio poverenje poslanika glasanjem.