VELIKA ANALIZA SI-EN-ENA SA FRONTA: Ukrajina se priprema za teške odluke, Rusi nemilosrdno napreduju

U Kijevu vlada čeka i posmatra signale iz Moskve i Vašingtona i gotovo svakodnevno ponavlja svoju želju za „pravednim mirom“. Svaka pomisao o vraćanju teritorija koje je zauzela Rusija je na neodređenoj pauzi.

Uprkos velikim gubicima, ruske snage nastavljaju nemilosrdno napredovanje u Donjeckoj oblasti, jednoj od četiri oblasti koje je Moskva aneksirala i nastoji potpuno da zauzme. Njihovi dnevni dobici se mere u poljima i ulicama dok se polako približavaju industrijskom pojasu regiona, prenosi Si-En-En.

Prema otvorenim izvorima analitičara WarMapper, Rusija trenutno zauzima nešto više od 18% Ukrajine – uključujući Krim i oblasti Donjecka i Luganska koje je zauzela pre 2022. godine. U decembru su ruske snage zauzele oko 400 kvadratnih kilometara.

Ukrajinske jedinice su znatno brojčano nadjačane na istoku. Jedan komandant je ove nedelje izjavio da male grupe ruske pešadije sprovode napade iz više pravaca odjednom, čineći ukrajinskim snagama teškim da koncentrišu vatru.

- Iako odnos snaga u taktičkim udarima, dronovima i udarima na velikoj udaljenosti nije značajno naklonjen nijednoj strani, ljudstvo ostaje ključna razlika između Rusije i Ukrajine - kaže Mik Rajan, autor bloga Futura Doctrina.

Ruske jedinice su sada na 5 kilometara od centra Pokrovska i preuzele su kontrolu nad Kurahovom i delom grada Torecka, prema geolokalnim video-snimcima.

Komandant jednog ukrajinskog bataljona u blizini Pokrovska rekao je da su ruske snage pojačale granatiranje i udare kliznim bombama. Vojni portparol Viktor Tregubov je za ukrajinsku televiziju rekao da se borbe nastavljaju oko Kurahova i da se trupe drže kod termoelektrane:

- Ne možemo reći da su ruske trupe potpuno zauzele grad. Ali, naravno, većina grada je pretvorena u ruševine.

Ruski „model jednostavnog iscrpljivanja ostaje nepromenjen. Neprijatelj neizbežno posustaje pre nego što ruski valjak stane“, kako to opisuju analitičari Kit D. Dikson i Jurij Holovinski.

Cilj Kijeva je da odbrani ono što još drži. Ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov rekao je na sastanku sa saveznicima – u okviru Kontakt grupe za odbranu Ukrajine – u Nemačkoj prošle nedelje da će prioriteti Ukrajine ove godine biti stabilizacija linije fronta i jačanje odbrambenih sposobnosti.

Članice Kontakt grupe do sada su obezbedile više od 126 milijardi dolara u bezbednosnoj pomoći Ukrajini u poslednje tri godine. Partneri su ove nedelje obećali dodatnu pomoć u Nemačkoj, uključujući 30.000 dronova u narednoj godini i više sistema protivvazdušne odbrane.

Američki sekretar odbrane Lojd Ostin rekao je u petak da koalicija „mora nastaviti da stoji čvrsto uz Ukrajinu – i da ojača njenu poziciju za pregovore koji će jednog dana okončati Putinov čudovišni rat.“

Ključno pitanje je upravo to „jednog dana“. Ostin je o administraciji Trampa koja preuzima dužnost izjavio: „Neću spekulisati u kom pravcu bi oni mogli krenuti.“

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus čak je sugerisao da bi nova američka administracija mogla prekinuti sastanke Kontakt grupe, navodeći da će, ako se to desi, „oni morati da se nastave u drugom formatu.“

Pregovori o okončanju konflikta trenutno deluju malo verovatni.

- Razlog je jednostavan. Moskva nije spremna na bilo kakve kompromise. Ona igra na pobedu, ne na nerešeno - kaže Arkadij Mošes u tekstu za 19FortyFive.

- Uspeh se može postići na bojnom polju ili za pregovaračkim stolom, ali on mora biti neosporan. Po Putinovom mišljenju, Ukrajina mora biti poražena, a Zapad mora javno priznati poraz Ukrajine – i svoj sopstveni poraz - dodaje Mošes.

Potencijalni mirovni pregovori

Trampov izaslanik za Ukrajinu, bivši američki general Kit Kelog, rekao je prošle nedelje da se nada da će uspeti da dođe do solidnog i održivog rešenja konflikta u roku od 100 dana. Sam Tramp je tokom kampanje izjavio da će zaustaviti borbe u roku od 24 sata od stupanja na dužnost, ali je nedavno, upitan koliko brzo bi mogao okončati konflikt, rekao: „Nadam se da će to biti za šest meseci. Ne, mislim, nadam se mnogo pre toga.“

Kako se nepromenjeni ciljevi Kremlja uklapaju u planove dolazeće Trampove administracije, ostaje nejasno.

Rajan, autor bloga Futura Doctrina, smatra da će Putin „osigurati da, bez obzira na sve, cilj od 100 dana ne uspe. On trenutno nema snažan razlog da sedne za sto, misleći da ima zamah u ovom ratu.“

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski dao je malo naznaka o parametrima koji bi bili prihvatljivi za Ukrajinu. U petak je rekao: „Nesumnjivo ćemo ostati čvrsti i ostvariti trajni mir za naš narod i našu zemlju.“

Njegov prioritet je da direktno iznese ukrajinski slučaj Trampu. Portparol Ministarstva spoljnih poslova Georgij Tihi istog dana je rekao da se Ukrajina priprema za razgovore „na najvišim nivoima.“

- Naš stav je jasan: svi u Ukrajini žele da se rat završi pod uslovima koji su pravedni za Ukrajinu.“ U srcu bilo kakvog rešenja za Kijev biće kratkoročne garancije da se primirje može nadgledati i dugoročne garancije za Ukrajinu koje bi odvratile Putina od korišćenja primirja za ponovno grupisanje i obnavljanje neprijateljstava.To mora uključivati „značajna ulaganja u vazdušne snage, odbranu od balističkih raketa, potpuno opremljenu, NATO-standardnu tešku diviziju - kažu Dikson i Holovinski.

Istovremeno, dodaju:

- Zelenski mora imati dugoročnu strategiju, shvatajući da izgubljene teritorije u stvarnosti predstavljaju gangrenozni ud koji mora biti amputiran kako bi se spasilo zdravo telo.

Moskva i njeni maksimalistički zahtevi

Najmanje što Moskva trenutno zahteva jeste da Ukrajina prepusti teritorije koje je izgubila i da odustane od težnje ka ulasku u NATO, što Tramp vidi kao provokaciju za Rusiju.

Umesto toga, Kijev bi morao da pregovara o drugim garancijama, kako je Zelenski rekao u intervjuu na italijanskoj televiziji prošle nedelje, koje bi „sprečile Rusiju da se vrati sa agresijom.“

Ali Kremlj će verovatno zahtevati mnogo više. Kijev se „očekuje da prihvati opsežna ograničenja na veličinu svojih oružanih snaga i vrste oružanih sistema koje sme da poseduje. Ovi predlozi nisu recept za održivo rešenje,“ prema rečima Sergija Kuzana iz Atlantskog saveta.

Moskva nije pokazala nikakve znake napuštanja svojih maksimalističkih zahteva za četiri regiona koja tvrdi da je aneksirala.

- To bi značilo predaju velikih delova neokupirane ukrajinske teritorije, uključujući grad Zaporožje sa oko tri četvrtine miliona stanovnika - napominje Kuzan.

Za sada, ni Bela kuća ni mnogi komentatori ne vide spremnost nijedne strane da započne razgovore.

- Trenutno ne postoji očekivanje da je bilo koja strana spremna za pregovore - rekao je Džon Kirbi, portparol američke Nacionalne bezbednosti, prethodnih dana.

Iako su i Kremlj i Tramp izrazili spremnost za samit, preuranjeni napori da se pregovori o ukrajinskom konfliktu unaprede mogli bi se obiti o glavu, prema ruskom komentatoru Georgiju Bovtu.

- Ako se sastanak održi prerano, kada uslovi za mir još nisu zreli, to će učiniti više štete nego koristi. Moglo bi dovesti do još većeg zaoštravanja. U isto vreme, obe zaraćene strane i dalje se klade na nastavak neprijateljstava, ne smatrajući svoje snage iscrpljenim - napisao je on na Telegramu.