MIGRANTI NEĆE U EU: Zahtevi za azil naglo padaju

Daliborka Lazarević 12. 01. 2025. u 09:48

BROJEVI su pali za 12% u 2024. u odnosu na prethodnu godinu, prema zvaničnim podacima.

Foto: Profimedia

EU je zabeležila značajan pad zahteva za azil u 2024. godini, za oko 12 odsto u odnosu na prethodnu godinu, izvestio je u subotu Velt am Sonntag, pozivajući se na podatke Agencije Evropske unije za azil (EUAA).

Prema podacima EUAA, prošle godine je podneto ukupno milion početnih zahteva u 27 država članica EU, kao i u Norveškoj i Švajcarskoj, u poređenju sa 1,14 miliona 2023.

Najviše zahteva stiglo je od tražilaca azila sirijskog porekla (15%), kao i od Avganistana (8,7%), Venecuele (7,3%) i Turaka (5,5%).

Njemačka je ostala primarna destinacija za tražioce azila, primivši 235.900 početnih zahtjeva. Međutim, zemlja je takođe zabeležila pad od 30,2 odsto u broju zahteva od 2023. godine, prema Federalnoj kancelariji za migracije i izbeglice (BAMF). Španija je bila druga najpovoljnija destinacija za tražioce azila među zemljama EU, sa 165.300 zahteva, a slede Francuska sa 158.500 i Italija sa 154.800. Mađarska je bila najmanje popularna destinacija, koja je tokom godine registrovala samo 29 novih zahteva za azil. Budimpešta se više puta sukobljavala sa Briselom zbog odbijanja da primi azilante, pozivajući na reforme imigracione politike unutar bloka.

EUAA je primetila da se, uprkos ukupnom smanjenju, određene zemlje i dalje suočavaju sa značajnim pritiskom zbog tvrdoglavo velikog broja kandidata.

Smanjenje zahteva za azil dolazi usred tekućih diskusija unutar EU u vezi sa migracionim politikama i raspodelom izbeglica među državama članicama. Na primer, Švedska je dala najmanji broj boravišnih dozvola tražiocima azila u 2024. među državama EU, izvestila je ranije ove nedelje njena Agencija za migracije, usred vladinih napora da smanji imigraciju.

EU je nastavila da prima značajan priliv izbeglica iz Ukrajine. Od oktobra 2024. godine, približno 4,2 miliona Ukrajinaca je dobilo status privremene zaštite u okviru bloka, čime se raseljenim licima pruža pristup stanovanju, obrazovanju i mogućnostima zapošljavanja u zemljama domaćinima.

Šema je nedavno produžena do marta 2026. godine, ali neke zemlje EU ponovo procenjuju svoje mehanizme podrške, tvrdeći da nemaju dovoljno resursa da se izbore sa prilivom migranata.
(RT)

BONUS VIDEO:

Uhapšeni pripadnici dve organizovane kriminalne grupe zbog krijumčarenja migranata

Pogledajte više