TRAMP UZBURKAO KANADU, PANAMU I GRENLAND: Novi šef Bele kuće uznemirio javnost komentarima o pripajanju više teritorija

 Objava naslednika lidera republikanaca usledila je posle Trampovih poruka da bi pošto sedne u fotelju Ovalnog kabineta mogao da pod američke skute stavi ove teritorije. Ove najave budućeg stanara Bele kuće uznemirile su vlasti u pomenutim zemljama, a vlada Danske, pod čijom je kapom Grenlad, najavila je odmah znatno veće izdvajanja za odbranu tog ostrva.

Danski ministar odbrane Troels Lund Poulsen izjavio je da odbrambeni paket podrazumeva milijarde u dvocifrenom iznosu, dok lokalni mediji procenjuju da će u ove svrhe biti izdvojeno skoro 1,5 milijardi evra. Poulsen je napomenuo i da je za taj novac planirana nabavka dva patrolna čamca klase "Tetis", dve bespilotne letelice dugog dometa i dve zaprege sa psima za vuču, dok će sredstva, takođe, biti uložena u povećanje osoblja za dansku Arktičku komandu i nadogradnju jednog od tri glavna civilna aerodroma Grenlanda za rukovanje borbenim avionima F-35.

- Nismo dovoljno ulagali u Arktik godinama, sada planiramo jaču prisutnost - rekao je Poulsen, dok je termin ove objave nazvao ironijom sudbine, pošto je usledila samo nekoliko sati nakon što je Tramp na svojoj društvenoj mreži poručio da u svrhu nacionalne bezbednosti i slobode širom sveta, SAD smatraju da su vlasništvo i kontrola Grenlanda apsolutno neophodni.

Ministar odbrane je naglasio i da Danska ne može sama da nadzire ogromnu teritoriju Grenlanda, gde se, inače, nalazi američki svemirski objekat, da nema konkretnih planova, ali da će sarađivati sa Vašingtonom. Komentar novog šefa Bele kuće izazvao je reakciju premijera Grenlanda Mutea Egedea koji je poručio: "Nismo na prodaju", ali da treba da nastave da sarađuju sa susedima.

Tramp je kupovinu Grenlanda, strateški važne teritorije za SAD, jer leži na najkraćem putu od Severne Amerike do Evrope i bogata je mineralima i naftom, predložio još tokom prvog mandata, 2019, što je podiglo diplomatsku prašinu između Vašingtona i Kopenhagena, koji je taj plan nazvao apsurdnim.

Tramp je ranije istakao da bi mogao da povrati vlasništvo nad Panamskim kanalom ukoliko Panama ne umanji takse američkim brodovima, a pre toga sugerisao da bi SAD mogle da pripoje Kanadu i od nje naprave 51. državu, nazvavši to "odličnom idejom":

- Niko ne može da odgovori zašto Kanadi subvencionišemo u iznosu od preko 100.000.000 dolara godišnje? Nema smisla! Mnogi Kanađani žele da Kanada postane 51. država Amerike. Ogromno bi uštedeli na porezima i vojnoj zaštiti - rekao je Tramp, a posle sastanka sa kanadskim premijerom Džastinom Trudoom u svom odmaralištu Mar-a-Lago na Floridi krajem novembra počeo kanadskog zvaničnika da naziva "guvernerom velike države Kanade".

Premijer Ontarija Dag Ford izjavio je da Kanada "nikada neće biti 51. država".

- Mi smo Kanada. Ponosni smo što smo Kanađani. Uvek ćemo se boriti za to - rekao je Ford.

Predsednik Paname Hoze Raul Mulino je naglasio da Panamski kanal i njegova susedna zona pripadaju toj zemlji i da se o vlasništvu nad ovim prolazom ne može pregovarati. Tramp je u svom stilu odgovorio Mulinu, objavivši fotografiju američke zastave kako plovi Panamskim kanalom uz komentar: "Dobro došli u kanal SAD".

Jedan od Trampovih savetnika za američke medije je istakao da je zabrinutost zbog tretmana američkih kompanija u Panami upalila lampicu kod Donalda, jer mu je "trgovina na prvom mestu". Pritisak na Panamu da smanji naknade za brodove, takođe bi mogao da nadoknadi očekivani rast troškova proizvoda kao rezultat carina koje Tramp namerava da uvede na stranu robu.

- Uvek ga shvatam ozbiljno, iako možda zvuči pomalo čudno. To je legitimna pretnja Panami - kazao je za Foks njuz kongresmen sa Floride Karlos Gimenez.