MAKRONU ODZVONILO? Marin Le Pen se "iz predostrožnosti" sprema za vanredne predsedničke izbore u Francuskoj
Makron je završio, ili je skoro gotov. Tim rečima prokomentarisala je aktuelnu političku situaciju u zemlji liderka francuske krajnje desnice Marin Le Pen.
Foto: Goran Čvorović
Trostruka neuspela predsednička kandidatkinja i Makronova protivnica na izborima 2017. i 2022. godine, smatra da aktuelnom političkom sistemu "u kome caruju nemoral i neodgovornost" uskoro dolazi kraj. Ističe da sadašnjem predsedniku nije mnogo ostalo od "institucionalne realnosti."
Le Penovoj ankete daju ogromne izglede da na sledećim izborima, čiji je redovni rok 2027. godine, konačno uđe u Jelisejsku palatu. Ali, tome može da se ispreči odluka suda u martu sledeće godine, koja bi je onemogućila da se kandiduje ukoliko bude osuđena kao kriva za malverazciju sa platama poslaničkih pomoćnika u Evropskom parlamentu.
Le Penova je ulog stavila na prevremene izbore, a u prilog joj ide trenutno stanje na francuskoj političkoj sceni. Nikada u savremeno doba Francuska nije imala četiri vlade u godini dana, bila tako prezadužena, uz veliku krizu institucija i blokiranu manjinsku vlast.
- Pripremam se, iz predostrožnosti, za prevremene predsedničke izbore, imajući u vidu slabost Emanuela Makrona i malo institucionalnih poluga koje su mu ostale – poručila je nedavno Le Penova. Foto: Julien de Rosa, Pool via AP
Predsednikovu situaciju je ocenila kao "veoma fragilnu". U njenoj stranci Nacionalno okupljanje smatraju da baš Emanuel Makron doprinosi nestabilnoj političkoj slici u zemlji i da je došlo vreme da se postavi pitanje njegove ostavke. Ali, Le Penova igra lukavo.
- Ne tražim ostavku Emanuela Makrona – izjavila je u trenutku pada prethodne vlade Mišela Barnijea, ali je i dodala da će pritisak realnosti na predsednika biti sve veći i da konačna odluka pripada njemu.
Dovoljno da se između redova pročita kakav se scenario, po njenom viđenju, priprema. Le Penova dodaje da pominjanje ostavke ne stvara dodatan pritisak, već da samo predstavlja "hladnu i racionalnu analizu političke situacije." Kao primere navodi činjenicu da bi Makron mogao da bude dezavuisan čak i iz svog centrističkog bloka, kao i od strane finansijskih tokova, a da je na međunarodnoj sceni izgubio uticaj. Ističe i scenu iz dana imenovanja predsednika vlade, kada je Bajru praktično ucenio Makrona da će povući koalicionu podršku, čime se, kako kaže Le Penova, "sam imenovao premijerom", u čemu vidi "gubitak predsedničke vlasti".
Makron je, međutim, nedavno poručio da namerava da svoj mandat završi do kraja. Ali, u Nacionalnom okupljanju se nadaju da će ga stanje u zemlji naterati da ubrzo promeni mišljenje. Ključ drži Marin Le Pen, stalnim političkim pritiscima u skupštini na vladajuću manjinu. Analitičari procenjuju da je rušenje Barnijeove vlade bio samo put do njenog konačnog cilja, izazivanja vanrednih predsedničkih izbora. Foto: AP Photo/Michel Euler
Eventualni pad Bajruovog kabineta u bliskoj budućnosti tome bi samo doprineo, jer bi se pokazalo da je vladanje u ovakvim okolnostima nemoguće i da su potrebni izbori na svim nivoima, iako mnogi misle da ponovno izlaženje pred glasačke kutije ne bi mnogo toga promenilo u skupštini, imajući u vidu podeljenost nacije.
Le Penova tu igra na kartu proporcionalnog izbornog sistema, koji njena stranka odavno zagovara, da ne bi po stoti put bili izigrani na izborima. Apsurdno, tu bi baš mogao da joj pomogne premijer Bajru, kome je takođe ta mera prirasla srcu, a misli da bi time možda mogao donekle i da "kupi" naklonost liderke krajnje desnice, da ga odmah ne ruši.
PODRŽAVAJU JE POSLODAVCI
Le Penova ima velike izglede da bude izabrana za predsednicu, ukoliko joj sud ne zabrani kandidovanje. Ona je odavno poboljšala imidž stranke, ali je do sada i dalje bilo mnogo onih kao što su pripadnici više klase s univerzitetskim diplomama, studenti, stranci s pravom glasa, umetnici, filozofi, koji bi u poslednjem trenutku ipak na listiću zaokružili nekog drugog. Ali, razlika se sve više smanjuje. Njen otac Žan Mari Le Pen u drugom krugu 2002. protiv Žaka Širaka nije dospeo ni do 18 odsto, dok je ona na poslednjim izborima ostvarila izuzetno visokih 41,5 procenata protiv Makrona. Ima mnogo pristalica među snagama reda iznemoglim od stalne borbe s delikventima, među penzionerima, obespravljenom radničkom klasom, ali što je najvažnije, i među poslodavcima. Ovo poslednje je važan znak za prevagu.
S druge strane, Marin Le Pen ne želi puno da čeka, jer bi, ako uspe da potraje, Bajru uveo izvesnu vrstu političke stabilnosti, koliko god ona bila labava, ali dovoljnu da udalji izvesnost prevremenih izbora. Po zakonu, predsednik skupštinu može ponovo da raspusti tek na leto, a to bi moglo da bude kobno po Le Penovu, koja 31. marta očekuje sudsku presudu.
Tužilac je za nju zatražio pet godina zatvora, od čega tri uslovno, kaznu od 300.000 evra, ali i pet godina zabrane da bira i bude birana, i to tako što bi ta odluka o zabrani kandidovanja odmah stupila na snagu, bez obzira na uloženu žalbu. Time bi bile pokopane njene predsedničke abmicije. Ostaje joj nada u proglašenje nevinosti, kao što je nedavno na sudu prošao i premijer Fransoa Bajru u sličnoj aferi. Da ne bi rizikovala, moraće što pre da ruši Bajrua, a sa njim i Makrona.