EVROPA RAZMATRA SLANJE 100.000 VOJNIKA U UKRAJINU: Tramp odbio predlog - poznato iz kojih zemalja bi ih bilo najviše

Razgovori koje vodi francuski predsednik Emanuel Makron nalaze se u ranoj fazi, ali su već otkrili podele oko mogućih ciljeva i mandata takve misije - pa čak i u raspravi o tome koliko je pametno pokretati takvu inicijativu u ovom trenutku, navodi ta agencija.

Ne žele ostaviti pogrešan utisak kod Putina, ali...

Budući da Kijev gubi inicijativu u ratu, a ruske snage polako ali nezadrživo napreduju na ključnom istočnom bojištu, evropski lideri ne žele da stvore utisak kod ruskog predsednika Vladimira Putina da je došlo vreme za pregovore kojima će uspeti da zadrži teritorije koje su osvojile njegove snage.

Oni insistiraju na tome da su usredsređeni na jačanje vojne i ekonomske pomoći Ukrajini i ne vide znakove da je Putin spreman na pregovore.

Ipak, iza kulisa neki evropski lideri razmatraju kako bi evropske nacije mogle pružiti bezbednosne garancije za Ukrajinu, uključujući i više desetina hiljada vojnika na ukrajinskoj teritoriji.

Porastao bi rizik od direktnog sukoba sa Rusima

Te snage bi povećale rizik od direktnog sukoba s Rusijom, a ujedno bi dodatno opteretile evropske vojske, čije su zalihe oružja iscrpljene donacijama Ukrajini i koje su navikle da se u velikoj meri oslanjaju na američku podršku u velikim međunarodnim misijama.

Tramp je isključio mogućnost da američke snage igraju ulogu u sprovođenju primirja te je u nedavnim razgovorima s Makronom i ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u Parizu insistirao na tome da bi Evropljani morali sami da preuzmu taj posao, potvrdili su Rojtersu dva izvora.

To bi moglo značiti raspoređivanje evropskih vojnika u Ukrajini, bilo da Kijev dobije bezbednosne garancije ulaskom u NATO - kako se Ukrajinci nadaju - ili bilateralnim garancijama.

Ko bi činio okosnicu snaga?

- Čak i kada bi postojala bezbednosna garancija NATO-a, kako bi se to sprovelo na terenu? Naši vojni zapovednici već pripremaju planove koje bi evropski lideri trebalo da razmotre u budućnosti - rekao je Rojtersu visoki evropski zvaničnik.

Velike evropske nacije poput Francuske, Nemačke, Italije, Poljske i Britanije mogle bi činiti okosnicu tih snaga, rekli su zvaničnici.

Francuski predsednik Makron se suočio sa kritikama unutar Evropske unije zbog insistiranja na ovom pitanju, što je razumljivo s obzirom na političku osetljivost slanja vojnika u takvu misiju. Poljski premijer Donald Tusk izjavio je nakon prošlonedeljnog razgovora s Makronom da se Varšava ne planira pridružiti takvim snagama.

Nemci potvrdili da bi Berlin igrao ulogu u osiguravanju primirja

Nemački ministar odbrane Boris Pistorius rekao je nedavno da će Berlin verovatno igrati ulogu u obezbeđivanju primirja, ali da je prerano reći kakve će snage biti potrebne.

Zelenski je rekao da bi se ovo pitanje moglo pokrenuti tokom večerašnjeg susreta glavnog sekretara NATO-a Marka Rutea sa ukrajinskim predsednikom i drugim evropskim liderima u Briselu.

- Ako otvoreno raspravljate o ovim pitanjima, postavlja se pitanje zašto bi Putin došao za pregovarački sto, jer time dobija ono što želi - izjavio je Rute.

Analitičari kažu da je dosadašnja rasprava otkrila konfuziju oko toga da li bi buduća evropska misija preuzela tradicionalnu ulogu mirovnjaka, kao što je nadgledanje linije prekida vatre, ili bi služila kao sredstvo odvraćanja od potencijalnih novih ruskih napada.

O koliko vojnika se raspravlja?

Snage odvraćanja mogla bi formirati koalicija pet do osam zemalja, rekao je jedan ukrajinski zvaničnik upućen u rasprave.

Neke procene ukazuju na to da bi oko 40.000 vojnika moglo biti uključeno u misiju. Prema rotacionoj šemi, u bilo kom trenutku bi moglo biti angažovano oko 100.000 vojnika.

- To će sigurno ozbiljno opteretiti evropske kopnene snage - izjavio je jedan evropski bezbednosni zvaničnik.

Analitičari naglašavaju da bi mnoga pitanja, uključujući pravila delovanja, tek trebalo razjasniti. „Šta će se dogoditi ako evropski vojnik bude pogođen?“ upitao je jedan francuski vojni zvaničnik.

(Indeks.hr)