ZA ŠOLCOM NEMA KO DA ŽALI: Ni u Nemačkoj ni u Evropskoj uniji za nemačkim kancelarom "nema ko suzu da pusti"
NEMAČKA vlada je pala.
Foto: Profimedia
Krivce će tek prozvati istorija, ali je jedan, ključni, odavno poznat i njemu je u ponedeljak Bundestag izglasao nepoverenje. Socijaldemokrata Olaf Šolc, neće baš ostati upamćen po dobrom, pa za njim ne žale ni sunarodnici, a ni političari zemalja EU. "U Briselu za Šolcovim semafor kabinetom nema ko suzu da pusti", piše nemački Tagesšau, ali dodaje da članice Unije i njene institucije, itekako računaju na brzo uspostavljanje stabilnih uslova u Berlinu.
Svojevrsni manevar koji je Šolc preuzeo od svojih predhodnika, a to je pokušaj da uprkos gubitku poverenja poslanika, zadrži veru Nemaca u sebe i preporučuje im se i za ubuduće, bio je unapred osuđen na propast. Građani Nemačke, naime, odavno ne veruju sad već bivšem kancelaru, naprotiv, optužuju ga za krah na mnogim poljima, što je za posledicu imalo drastičan pad ne samo njegovog nego i rejtinga cele Socijaldemokratske stranke, čiji članovi takođe nisu previše voljni da oproste.
Za razliku od, po mnogo čemu spektakularnog, odlaska Angele Merkel, Šolcov je sušta suprotnost. U skupštinskoj galeriji za posetioce, njegovi roditelji u supruga Brita Ernst, nisu uspeli da doprinesu suprotnom utisku. Optuživanje Kristijana Lindnera, lidera liberala za "moralnu nezrelost", jer je njegov odlazak iz vlade po kancelarovom nalogu povukao nogu za ovakav epilog, Šolcu takođe nije bio od koristi. Naprotiv.
Držeći se za slamku, obećao je, ako ostane na vlasti, minimalnu zaradu od 15, umesto 12 evra, sniženje PDV na hranu, sa sedam na pet procenata i sigurnu penziju. Sve to nije popravilo Šolcovu situaciju, budući da su Nemci itekako svesni ogromnih para koje se daju za odbranu i pomoć Ukrajini, najvišu posle one iz SAD, dok je ekonomija u sve gorem stanju.
Šta sledi
PREDSEDNIK Nemačke Frank-Valter Štajnmajer ima 21 dan da donese odluku o raspuštanju Bundestaga, a očekuje se će to učiniti posle katoličkog Božića. Rok od za sprovođenje šestih prevremenih izbora u posleratnoj istoriji je dva meseca od tada, pa se pominje 23. februar. Poslednji su održani 2005. godine. Ankete pokazuju da sada nijedna stranka nije ni blizu da osvoji apsolutnu većinu, što samo po sebi nije problem, jer nemački izborni sistem tradicionalno stvara koalicije. Ovog puta to će, međutim, biti na samoj granici nemogućeg.
To je i razlog što su glavne nemačke političke stranke danas počele sa predizbornim predstavljanjem svojih programa, a svima su u fokusu ekonomija, migracije i rat u Ukrajini, pišu svetski mediji. Procurili delovi programa ukazuju na napore nemačkih partija da "kupe" glasače politikom jačanja ekonomije. Demohrišćanin Fridrih Merc, vatreni zagovornik takozvane dužničke kočnice, ustavnog mehanizma protiv prekomernog zaduživanja zemlje, cilja na smanjenje poreza na dohodak i za korporacije i pojeftinjenje struje.
Poslovno raspoloženje kompanija u Nemačkoj, na najnižem je nivou od maja 2020. godine, navodi se u juče objavljenom izveštaju Instituta za ekonomska istraživanja (IFO) iz Minhena. Upozoreno je na dodatne rizike po domaću ekonomiju, kao što je najavljeno uvođenje carina u SAD, posle povratka Donalda Trampa u Belu kuću.
Merc se zalaže za slanje raketa Taurus Kijevu, za šta Šolc tvrdi da bi mogao da uvuče Nemačku u direktnu konfrontaciju sa Rusijom. Nasuprot tome, desničarska Alternativa za Nemačku (AfD), trenutno na drugom mestu po popularnosti posle demohrišćana, zalaže se prekid isporuke oružja Ukrajini i nastavak dobrih odnosa sa Moskvom. Za birače će ključno biti i pitanje migracije, pošto je vlada obustavila provere zahteva sirijskih izbeglica za azil.