CRNO TRŽIŠTE ČEKA NAORUŽANJE ASADOVE VOJSKE: Teroristi se dočepali sirijskog oružja i municije, mnogi merkaju ono što Izrael nije uništio

Branko Vlahović Od stalnog dopisnika - MOSKVA

15. 12. 2024. u 13:49

POSLE vrlo brzog i neočekivanog raspada sirijske armije svetske agencije su brzo rasprostranile fotografije i TV snimke kako bradati islamisti skaču po osvojenim tenkovima i drugom oružju sovjetske proizvodnje koje je svojevremeno nabavio predsednik Bašar al Asad. Brzo su osvojeni i aerodromi u gradovima u blizini granice sa Turskom.

GRABEŽ Otimanje preostalog naoružanja sirijske armije, Foto AP

Bilo je jasno da su se dojučerašnji teroristi povezani sa Al kaidom kao i "umerena sirijska opozicija", koja se obučavala na poligonima u Turskoj, dočepali ruskog oružja.

Strah da bi to oružje moglo da se koristi ne samo u zemljama arapskog sveta nego i šire nije prestalo čak ni kad je Israel Kac, ministar odbrane Izraela, saopštio da su u toku dva dana raketama i dronovima uništili 80 posto sirijskog vojnog potencijala.

Izraelci su gađali ne samo aerodrome i flotu na Sredozemlju, već i skladišta oružja sirijske vojske.Izraelskim napadima se nije imao ko suprotstaviti, bez obzira što sirijski PVO ima ruske "pancire" i podosta sistema sa kojima su mogli da obaraju izraelske avione i rakete.

Treba da prođe vreme da nove vlasti naprave inventar i vide šta su stvarno uništili Izraelci, a šta je ipak ostalo. Pored školskih i starih aviona, Sirija je imala jedan broj savremenih letelica.

Sirijski specijalci kojim je komandovao general Suhejl al Hasan koji su bili kod Alepa napustili su svoje pozicije i ostavili najsavremenije rusko oružje. Njega su se domogli teroristi. Bez ikakve borbe došli do tenkova T-90 kao i T-90A, a potom do PVO sistema BUK-M2, pa sve do "pancira-S1". Dokopali su se i sistema radioelektronske borbe.

Asadova armija je imala i mnogo starijih tenkova, kao što su T-55 i T-72 M, ali su mnogi od njih bili u voznom stanju. Na aerodromu kod Alepa teroristi su bili osvojili nekoliko lakih aviona, kao i stare presretače Mig-23, čija je brzina do 2.500 kilometara na sat i može da gađa ciljeve u vazduhu i na zemlji.

Teroristi su došli i do radara "podljot-K1" kad su osvojili Hamu. Taj radar košta oko pet miliona dolara. Da se radi o dobrom radaru dokaz je da njega koriste i sistemi S-300 i S-400. Najverovatnije da će ga teroristi pokušati prodati nekoj zemlji, jer ga oni i tako neće znati koristiti. Taj radar brzo otkriva rakete malog dometa kao što su one koje je dobila Ukrajina od Britanaca "storm šedeu" ili ukrajinski "neptun".Inače on je na vozilu "KamAZ-6350" i može se relativno brzo prebaciti sa mesta na mesto. Bitno je i to da uočava ciljeve na daljini od 10 do 300 kilometara.

Sada se nameće pitanje gde će zavriti ono što je ostalo od prepunih sirijskih arsenala municije, oružja i vojne tehnike.

Ima i onih analitičara poput saradnika "Militari voč magazina" koji misle da bi značajan deo tog oružja mogao da se prebaci u Ukrajinu. Do takvog zaključka su došli, jer se mogla čuti tvrdnja kako su Ukrajinci pobunjenicima i teroristima pomogli sa bespilotnim letelicama i obučili operatore. Nije do kraja jasno zašto je trebala pomoć 20 ukrajinskih instruktora kad se zna da su jedinice koje su srušile Asadov režim obučavane u turskim kampovima. Kijev je sigurno zainteresovan da dobije ili kupi od Sirije tenkove koje je Asadova vojska nabavila od Rusije. Sirija je godinama nabavljala tenkove od Rusije i pre desetak godina je nabavila i 40 tenkova T-90. Takođe je imala ima T-72-A . Osim toga je kao pomoć dobila modernizovane T-62-A.Interesantno je da je jedan broj starih tenkova Sirija modernizovala svojevremeno u Ukrajini. Amerikanci procenjuju da je Sirija imala oko četiri hiljade tenkova. Koliko je od njih u ispravnom stanju teško je reći, jer je jedan broj još iz sovjetskog perioda.

U Kijevu su sigurno zainteresovani za avione koje ima Sirija, MiG-29 i Su-24. Naravno, ako ih nisu uništili izraelske rakete i dronovi.

Tenk T-90, Foto Vikipedija

Pošto su već počeli sukobi sa Kurdima, sirijska armija će morati da zadrži dosta oružja tim više što je jedan broj islamista raspoložen da krene u rat protiv Izraela.

Objektivno postoji opasnost da se sadašnje čarke i puškaranja pretvore u krvavi rat sa Kurdima na severoistoku Sirije. Jedino što sada može zaustaviti euforične Sirijce je to što Kurdi imaju podršku Amerike. Uskoro će biti jasno hoće li otvoriti novi front, a to zavisi i od komandi koje će dobiti od glavnih mentora i sponzora u Turskoj. U Ankari ne skrivaju da smatraju da im je glavni neprijatelj u kurdskoj enklavi gde se nalazi veliki broj separatista iz redova Radničke partije Kurdistana. "Vašington post" piše da ljudi iz predsedničke administracije Džozefa Bajdena pokušavaju da ubede Turke da se odustane od sukoba sa Kurdima. Rukovodstvu u Vašingtonu je jasno da Turska stoji iza militantnih Sirijaca koji hoće obračun sa Kurdima koji se nalaze u oblasti gde su glavna nalazišta nafte u Siriji.

Da bi ojačali svoje pozicije Kurdi su već zauzeli jedan broj mesta koji je sada pod njihovom kontrolom.Tamo su donedavno bili vojnici Asadove armije koja se povukla kad su dobili komandu da ne ratuju.

Jedan broj opozicionara koji želi da dobije visoke funkcije u novom rukovodstvu Sirije izjavljuje da oni hoće da izgrade novu demokratsku zemlju koja će garantovati prava svim građanima Sirije. Međutim, teško da će u ta obećanja poverovati Kurdi.

Ruski ekspert za religiozni terorizam i ekstremizam Andrej Jašlavski kaže da sumnja da će Kurdi poverovati u obećanje da će u novoj Siriji oni biti ravnopravni sa svim ostalima. Kurdi sumnjaju da će sponzori pobednika nad Asadovom armijom koji se nalaze u Turskoj biti dobronamerni prema njima. Priča opozicionara, a sada pobednika u Damasku, o multikulturnoj i demokratskoj Siriji lepo zvuči ali nije lako ostvarljiva. Novi predsednik SAD Donald Tramp je izjavljivao da treba minimizirati prisustvo SAD u Siriji. Od njegovog stava mnogo zavisi sudbina Kurda.

* * * * * * * *

U Moskvi kažu da su njihovi vojnici u Siriji u bojevoj gotovosti, ali im ništa ozbiljno ne preti

Šta će biti sa bazama "Tartus" i "Hmejmim"?

Mada je Rusija uspostavila kontakt sa jednim brojem sirijskih opozicionara koji smatraju da ruske baze u "Tartusu" i "Hmejmimu" treba da ostanu, njihova sudbina tek treba biti rešena kad se izabere novo rukovodstvo. U Moskvi kažu da su njihovi vojnici i oficiri u bazama u Siriji u bojevoj gotovosti, ali im za sada ništa ozbiljno ne preti. Nedavno su arapski i zapadni listovi pisali kako su iz morske baze u "Tartusu" isplovili ruski brodovi. Nije sporno da su isplovile tri fregate i dva tankera i podmornica "Novosibirsk", ali je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio da je ruska flota imala svoje manevre u Sredozemnom moru.

Sirija i Rusija su 2017. godine potpisale dogovor o tome da spomenute dve baze Rusi koriste 49 godina.Obe strane mogu da prekinu ugovor, a rok selidbe je tada godinu dana.

Penzionisani ruski general-lajtnant Jurij Netkačov kaže da bi bilo šteta da Rusi napuste te baze, jer je u njih puno uloženo. Morska baza "Tartus" je potpuno modernizovana.

Tamo je izgrađen i deo za remont brodova, zatim skladišta za ulja i goriva. A u bazi Hmejmim je napravljena nova pista kao remontni i zaštitni hangari za avione. Osim toga tamo je napravljen smeštaj za pilote i mehaničare. Uzgred rečeno, uz pomoć Rusije bili su modernizovane sirijske avio-baze Kvajres, Metras i Kamišlija. Pored toga Rusija je bila oprostila dugove Siriji. Istine radi i u Rusiji su sve glasniji oni koji ne vide svrhu postojanje baze "Hmejmim" u novonastalim uslovima u Siriji.

Pogledajte više