FINIŠ TRKE ZA PREMIJERA: Francuska očekivala da sinoć dobije mandatara za sastav Vlade

Očekuje se da tokom večeri stanar Jeliseja izađe u javnost s imenom.

Kao glavni favoriti slove nekadašnji predsednik Vlade iz redova levice Bernar Kaznev i istorijski lider centrista Fransoa Bajru. Glavni izazov je kako izbeći novo izglasavanje nepoverenja u veoma podeljenoj skupštini.

Bez obzira na to što je Kaznev po opredeljenju socijalista, levičari ističu da su imena koja cirkulišu, od 2017. godine u srcu Makronovog sistema i da to nije način da se pokaže spremnost za menjanje politike, što su Francuzi tražili na izborima. Makronova stranka sastavljena je od političara širokog republikanskog spektra, od levice, preko centra, do desnice.

Levičari traže nekog iz "prave" levice ili civilnog društva. Bajru, šef centrističkog Modema, Makronov je saborac od prvih dana, ali ima relativno dobre odnose s Marin Le Pen.

Levičari su već stavili do znanja da će glasati protiv premijera ako nije iz levice, ili ako ne ispuni sve njihove zahteve.

Krajnji desničari su s druge strane stavili istakli da će biti protiv prmijera koji bi imao levičarsku etiketu i u vladi ministre iz redova Nepotčinjenih i zelenih.  

Prema ispitivanju javnog mnjenja, većina Francuza, 41 odsto, volela bi da budući premijer ne pripada bilo kojoj stranci. Za levičarskog premijera izjasnilo se 23 odsto, za predstavnika krajnjedesničarskog Nacionalnog okupljanja 17, a za desnicu 12.

Francuzi su umorni od aktuelne političke situacije. Istraživanja tako pokazuju da je 61 odsto ljudi zabrinuto, a 55 u isti mah revoltirano. Sedamdeset odsto građana istovremeno strahuje da će nestabilnost potrajati.

Upada u oči da je predsednik konsultacije pre određivanja mandatara obavio bez predstavnika Nacionalnog okupljanja i Nepotčinjenih, koji političkom snagom u parlamentu vrše pritisak da se Vlada pri delovanju drži njihovih ideja, zbog čega je i Barnijeu izglasano nepoverenje.  

Posle imenovanja premijera, ostaće i problem ministara, jer i za to treba aval suprotstavljenih stranaka da ne bi apriori rušile vladu.

Makronov cilj bio je da se brzo proglasi novi premijer, a ne da se čeka dugo kao letos, tokom Olimpijskih igara. Činjenica da je presednik skratio zvaničnu posetu Poljskoj, potkrepljivala je verziju o hitnom imenovanju.