PEŠADIJA IH NAJVIŠE VOLI: SAD povlače A-10, dok Rusija ulaže u Su-25 do nivoa M3 (VIDEO)

A-10, kome se često dive zbog njegovog robusnog dizajna, nanosi udarce sa svojim 30 mm GAU-8/A topom, što ga čini strašnim neprijateljem protiv oklopnih ciljeva. Jedna od njegovih najvećih prednosti je njegova izdržljivost - napravljen je da primi pogotke iz protivvazdušnog oružja i nastavi da leti. Ovaj avion se ističe u operacijama na malim visinama i malim brzinama, dajući mu preciznost potrebnu za napade na zemaljske ciljeve.

Su-25 se, s druge strane, takođe fokusira na blisku vazdušnu podršku, ali je poznat po svojoj upravljivosti i sposobnosti da se nosi sa teškim uslovima na bojnom polju. Kao i A-10, robustan je i može da izdrži značajna oštećenja. Svestran je u borbi, sposoban da nosi širok spektar oružja, uključujući rakete vazduh-zemlja i bombe. Osim toga, može da radi u nepovoljnim vremenskim uslovima, što ga čini pouzdanim izborom u različitim scenarijima borbe.

Kada se uporede A-10 i Su-25, njihovi pristupi bliskoj vazdušnoj podršci i sistemima naoružanja izdvajaju ih. A-10 se fokusira na uništavanje teško oklopnih vozila, što je prikazano njegovim robusnim sistemom topova od 30 mm GAU-8/A i njegovom sposobnošću da lagano manevrira na malim visinama. Ovo mu omogućava da duže ostane na bojnom polju, pružajući dugotrajnu vatrenu podršku.

S druge strane, Su-25 je brži i agilniji, naglašavajući brze udare i izdržljivost u teškim uslovima. Dizajniran za rad u težim uslovima, njegova pojednostavljena konstrukcija olakšava održavanje i upotrebu u područjima sa ograničenom infrastrukturom. Iako njegov top nije tako moćan kao A-10, Su-25 može da nosi širi spektar oružja, nudeći svestranost u različitim borbenim situacijama.

A-10 Thunderbolt 2, od milja poznat kao „Warthog“, posebno je napravljen da se suprotstavi tenkovskim pretnjama koje su preovladavale tokom Hladnog rata. Svoj borbeni debi imao je 1972. godine, stekao je slavu po svojim izvanrednim performansama u operaciji Pustinjska oluja 1991. godine, gde je desetkovao hiljade iračkih tenkova i oklopnih vozila.

Poređenja radi, Su-25 se može pohvaliti i zapanjujućim borbenim rekordom. Prvi put u akciji tokom rata u Avganistanu kasnih 1970-ih i početkom 1980-ih, ovaj avion je dokazao svoju snagu u teškim uslovima, pružajući suštinsku podršku sovjetskim kopnenim snagama. Brzo napred u 2000-te, Su-25 je ponovo pokazao svoju snagu u čečenskim sukobima, udarajući na položaje terorista i čuvajući ruske trupe.

SAD planiraju da ukinu A-10, što je izazvalo žestoku debatu među vojnim analitičarima i kreatorima politike. Pentagon ima za cilj da osveži svoju flotu naprednim višenamenskim borbenim avionima kao što je F-35 Lajting 2, koji se može pohvaliti širim spektrom mogućnosti i tehnoloških pogodnosti. Dok se A-10 ističe u bliskoj vazdušnoj podršci, porast novih pretnji zahteva najsavremenija rešenja.

A-10, poznat po svom moćnom sistemu topova i operacijama na malim visinama, može i dalje ponuditi vrednost u određenim scenarijima. Ipak, planiranje njegovog penzionisanja je u skladu sa širom američkom strategijom za rešavanje nastalih vojnih izazova i globalnih pretnji.

U međuvremenu, Rusija ulaže resurse u nadogradnju svog aviona Su-25, sa ciljem da ga podigne na standard M3. Ova nadogradnja uključuje dodavanje nove avionike za poboljšanje navigacije, ciljanja i komunikacije, zajedno sa naprednom borbenom elektronikom. Su-25M3 se takođe može pohvaliti najsavremenijim senzorima i sistemima naoružanja, koji će mu omogućiti da obavlja širok spektar borbenih misija. S obzirom na tekuće sukobe u Ukrajini i Siriji, Rusija posmatra Su-25 kao ključnu komponentu svojih oružanih snaga, posebno za pružanje bliske vazdušne podrške.

Štaviše, Rusija planira da poveća proizvodnju Su-25 kako bi održala svoje vojne sposobnosti. Modernizacija aviona je deo šire strategije za jačanje vojne snage Rusije, demonstrirajući njenu posvećenost ulaganju u konvencionalna borbena sredstva kako bi se uhvatila u koštac sa novim izazovima.

Nadogradnja Su-25 na nivo M3 mogla bi Rusiji dati kratkoročni podsticaj u bliskoj vazdušnoj podršci, posebno u zonama sukoba gde su takve operacije i dalje neophodne. Povećana izdržljivost, prefinjen navigacioni sistem i unapređeni senzori omogućiće Su-25M3 da deluje efikasnije u tekućim sukobima poput onih u Ukrajini i Siriji. Ovaj napor modernizacije ukazuje na veru Rusije u kontinuiranu važnost tradicionalnih borbenih aviona, prilagođavajući ih savremenim zahtevima.

Ipak, dugoročno gledano, fokus Rusije na modernizaciji starijih aviona mogao bi da ometa njenu sposobnost da usvoji nove vojne tehnologije.

Primarni izazovi za blisku vazdušnu podršku [CAS] u današnjim sukobima potiču iz evoluirajućeg borbenog pejzaža i tehnološkog napretka. Značajno pitanje je sve veće raspoređivanje naprednih sistema protivvazdušne odbrane [ADF], koje operacije na malim visinama čine izuzetno opasnim za avione kao što su A-10 i Su-25.

Savremeni odbrambeni sistemi kao što su ruski S-300 i S-400 imaju izuzetan domet, sposobni da otkriju i eliminišu avione sa velikih udaljenosti. Ovo primorava avione Bliske vazdušne podrške [CAS] da ili lete na većim visinama ili da se angažuju u zamršenim manevrima kako bi izbegli napade projektila.

Porast bespilotnih letelica [dronova] je još jedan značajan napredak. Dronovi se sve više bave ulogama CAS-a, izvršavajući zadatke sa preciznošću i eliminišući rizik za pilote. Međutim, ovaj napredak donosi teške izazove u koordinaciji između vazduhoplovnih snaga i kopnenih jedinica. Postaje posebno složen u asimetričnom ratovanju, gde su borbene linije zamagljene, a protivnici koriste gerilske taktike.
Štaviše, pejzaž modernog ratovanja se pomera ka operacijama usredsređenim na mrežu, gde su komunikacija i deljenje podataka ključni. Tradicionalni avioni kao što su A-10 i Su-25 ne uspevaju sa svojim zastarelim sistemima komunikacije i ciljanja, što ih čini manje efikasnim u integrisanim borbenim scenarijima budućnosti.

(bulgarianmilitary.com/Bojko Nikolov)

BONUS VIDEO - RUSI POKAZALI SNIMAK: Dron kamikaza uništio haubicu francuske proizvodnje