STARIM ZANATIMA DO NOVOG SJAJA: "Novosti" na licu mesta - Kako izgleda Bogorodičina crkva u Parizu iznutra

Očišćenog kamena, katedrala deluje veća, kako vekovima nije viđena. Oni koji je poznaju odranije, nisu na to navikli, u tamnoj unutrašnjosti nagrizenoj talgom vremena. Restauratori ističu da i na početku nije bila najsvetlija među katedralama, zbog vremena i načina gradnje.

Može se slobodno reći da katedrala, čije je podizanje krenulo 1163. godine, u vreme kada je nicala srpska Studenica, a završena 1345, dograđivana i obnavljana tokom istorije, nikada nije bila ovako sjajna.

Kada je Makron postavio rok od samo pet godina za obnovu, činilo se to kao nemoguć izazov. Mnogi su sumnjičavo vrteli glavom. I pored pandemije kovida koja je u međuvremenu ukočila ceo svet, obećanje je ispunjeno. Domaćni se s pravom diče da je sve postignuto zahvaljujući francuskom umeću i vrednim rukama majstora koji su crkvu restaurirali ručno, principima starih zanata.

Krovnu konstrukciju, metodom iz 17. veka, 9.500 sati radilo je šezdesetak stolara. Samo za ovaj deo gradilišta utrošeno je 1.200 hrastova, od 2.000 za ceo hram. Isečeno je 20 kilometara greda. Očišćeno je 42.000 kvadratnih metara kamena, obnovljeno 8.000 cevi orgulja, restaurirano dve hiljade umetničkih predmeta… Na tome je radilo dve hiljade ljudi. 

Prilikom obnove, mišljenja klera i arhitekata nisu bila identična. Zanimljivo je da su crkveni velikodostojnici zahtevali određenu modernizaciju imajući u vidu lakši pristup vernika, dok su zaduženi za obnovu insistirali na nedodirljivosti istorijskog nasleđa. Nađen je kompromis. Tako je, na primer, promenjen način samog ulaska u crkvu, a i umetničke slike su pronašle drugačiji raspored.

Prvobitno je bilo predviđeno da otvaranje bude održano ispred crkve, ali je najavljena oluja poremetila planove. Posle lepog i osunčanog jutra, nad Parizom su popodne počeli da se navlače sivi oblaci. Očekivali su se udari vetra i do 80 kilometara na sat. Neke od kamera velikog broja svetskih televizijskih ekipa, nisu odolele, padajući na trotoar.

Parižani su se jadali da nemaju sreće, jer je slična situacija nastupila i prilikom letošnjeg otvaranja Olimpijskih igara. Zbog svega, Makron je govor održao u crkvi, što se nije dopalo nekim vernicima zbog sekularnog principa vlasti i razdvojenosti crkve i države, ali drugog izlaza nije bilo. 

 Među četrdesetak šefova država ili vlada, Srbiju je predstavljao premijer Miloš Vučević. Naša zemlja je za obnovu čuvene bogomolje odvojila milion evra, od ukupno 840 koliko je prikupljeno od blizu 340.000 donatora iz celog sveta. Sve je koštalo 700 miliona, a ostalo je još 146 miliona, za dalje radove na spoljašnjosti.

Još od podneva sve više ljudi okupljalo se na trgu i ulicama oko Bogorodičine crkve, iza policijske barijere. Otvaranje je moglo da se prati preko velikog ekrana postavljenog napolju. Pretres na prilazu je bio detaljan, dok su s krovova ceo trg nadgledali snajperisti. Red i mir čuvalo je preko šest hiljada žandarma, policajaca i vojnika.

Među okupljenima bili su i neki od onih koji su 15. aprila 2019. godine u suzama, klečeći i pevajući molitve, gledali kako u plamenu nestaje jedna od najlepših i najčuvenijih katedrala na svetu. Terase okolnih zgrada u osmanovskom stilu bile su načičkane posmatračima. I ovoga puta se pevalo, ali u svečanom ruhu. Među gostima u crkvi bili su i vatrogasci koji su herojski gasili požar.

Danas će u Bogorodičinoj crkvi, koja je svojevremeno zvonila u čast Kosovske bitke, biti održana prva misa, a onda kreće cela sedmica svečanog otvaranja. Što se običnog sveta tiče, moraće da ima dosta strpljenja. Ulazak će i dalje biti besplatan, iako je ranije bilo nekih rasprava na tu temu. Ali, poseta treba da se rezerviše preko interneta. Decembar je, naravno, odavno popunjen, a veruje se da će tako biti i dobar deo meseci u sledećoj godini. Očekuje se oko 40 hiljada posetilaca dnevno, odnosno oko 15 miliona turista godišnje, ateista i svih veropispovesti.