"JUŽNA KOREJA - JOŠ JEDNO ŽARIŠTE" BIVŠE DIPLOMATE: Istorijski kontekst i kolektivno pamćenje govore o mogućnosti dolaska ovakvih kriza

Politička kriza u Južnoj Koreji prouzrokovana je odlukom predsednika Jun Suk Jeola da uvede ratno stanje u toj državi sa objašnjenjem da zemlji preti opasnost od severnokorejskih špijuna i onima koji bi mogli ugroziti dalje postojanje Južne Koreje.

Tom prilikom došlo je do hapšenja opozicionih lidera i preuzimanja institucija od strane vojske i policije, predsednik je pre četiri dana ukinuo odluku, nakon čega je usledio zahtev za njegov opoziv koji danas nije prošao u skupštini.

Đukić je podsetio na istoriju državnih udara u Južnoj Koreji i naglasio da oni ne predstavljaju retkost u ovoj azijskoj državi.

- Prateći dešavanja prisetio sam se istorije Južne Koreje, tu su se nizali vojni udari što jasno naglašava da postoji istorijski kontekst i kolektivno pamćenje koje govore o velikoj mogućnosti dolaska ovakvih kriza - rekao je Đukić.

Naglasio je da Severna Koreja oseća veću diplomatsku snagu od trenutka zbližavanja sa Ruskom Federacijom.

- Severna Koreja oseća novi nalet, a njihov predratni diskurs prisutan je stalno - rekao je Đukić.

Branković je za Tanjug rekao da procese u svetu ne treba gledati izolovano i da su sva događanja na neki način povezana.

- Velika sila nikad ne gasi do kraja krizna žarišta nego ih aktivira po potrebi, takav je i slučaj sa Južnom Korejom, koja predstavlja prilepak američke politike - istakao je Branković. Dodao je da narod u Južnoj Koreji želi bolje odnose sa severnim susedom, ali da se ovakvim događajima radi na remećenju te ideje i ocenio da američki predsednik Džozef Bajden nastoji da oteža budućem predsedniku Donaldu Trampu vođenje spoljne politike Amerike, naveo je Branković.

- U Koreji je više onih koji žele bolje odnose sa severom, Bajden buđenjem ovakvih kriza ima želju da zagorča život Trampu po dolasku na vlast - istakao je Branković.

Sagovornici su dotakli i nestabilnosti i globalnih procesa širom sveta. Kada je reč o Siriji Đukić je ocenio da je poziv srpskim državljanima da napuste Siriju logičan potez u ovakvoj situaciji. Po njegovim rečima u Siriji se dešava ozbiljan sukob ali ne očekuje ozbiljno vojno učešće Rusije u Siriji, dok sa druge strane, Erdogan ima veliki interes u padu sirijskog predsednika Bašara al-Asada.

- Niko realno ne očekuje ozbiljno učešće Rusije u Siriji, a Erdogan izvlači korist iz ovog sukoba, kurdsko pitanje je jako značajno za Tursku, a oni su dobrim delom su inkorporirani u tursko društvo, pacifikacija Kurda u Siriji jako je bitna u ovom sukobu proturskih pobunjenika i Asada - ocenio je Đukić.

Branković je ocenio da je i Sirija veštački izazvana kriza i da je od velikog značaja postaviti pitanje zašto je baš sada došlo do eskalacije sukoba u toj državi.

- Amerikancima treba još jedno novo žarište, ne očekujem da će doći do velike promene situacije, situacija u Siriji predstavlja još jedno veliko žarište - rekao je on.

Kada je reč o Ukrajini, bivše diplomate su ocenile da je pored geopolitičke prisutna i diplomatski kompleksna situacija.

(Tanjug)

BONUS VIDEO:

STOPAMA SEVERNE KOREJE: Lansiran prvi južnokorejski špijunski satelit u svemir