PAD VLADE ŠAMAR MAKRONU: Narod mu je presudio - hoće li podneti ostavku?

Poslanici francuskog parlamenta, njih 331 od ukupno 574, izglasali su u sredu nepoverenje vladi Francuske, a premijer Mišel Barnije i zvanično je podneo ostavku francuskom predsedniku Emanuelu Makronu.

Predlog za glasanje o poverenju Vladi podnet je nakon što je Barnije, koji je tek dva i po meseca na čelu vlade, odlučio da iskoristi član 49.3 francuskog Ustava da bi izdejstvovao usvajanje budžeta bez glasanja.

Izigravanje volje naroda došlo na naplatu

Pad Barnijeove vlade bio je očekivan od trenutka kad je izabran za premijera jer se predsednik Emanuel Makron odlučio na jednu opasnu manipulaciju kojom je pokušao da izigra volju naroda, kaže Mitić.

Makron je prvo napravio tzv. sanitarni blok prema Nacionalnom okupljanju Marin le Pen, a zatim je izigrao i levičarsku koaliciju u kojoj je glavnu snagu činio pokret Nepokorena Francuska Žan Lik Melanšona, podseća Mitić.

Izbor za premijera čoveka koji predstavlja tek četvrtu političku partiju sa izuzetno niskom podrškom u ukupnom biračkom telu Francuske nešto je što je Makronu moralo da dođe na naplatu, smatra Mitić.

- I došlo je u neku ruku možda i brže nego što se očekivalo. Naravno, ovo je možda bio idealan trenutak da se obori ova vlada u smislu da je povod, odnosno usvajanje predloga Barnijeovog budžeta koji je izuzetno restriktivan i svakako protiv interesa većine glasača partija Marin Lepen i Žan Lika Melenšona. Dakle, ovo je bio možda najbolji trenutak za tako nešto. A Makron će se sada naći u vrlo teškoj situaciji jer po francuskom ustavu ne može da bude novih izbora unutar godinu dana.

To znači da do polovine iduće godine neće biti novih parlamentarnih izbora u Francuskoj a koga god da Makron predloži za premijera, ta osoba će naslediti sve probleme Barnijeove vlade sa kojima se danas suočava Francuska, objašnjava Mitić.

Postoje pritisci da podnese ostavku

Tako da je pad vlade još jedan veliki šamar za Makrona i dokaz da je jako teško dugo vladati protivno volji naroda, ističe Mitić.

- Ono na šta bi sada trebalo obratiti pažnju svakako je i šta će biti potezi Makrona u smislu njegove političke budućnosti. Postoje pritisci da podnese ostavku ali on nije u obavezi da to učini jer njegov mandat traje do 2027. godine i mogao bi čak i sa ovakvim kriznim administracijama vladati još neko vreme.

- Međutim, politički pritisak će biti ogroman. Ukoliko Makron podnese ostavku u nekom trenutku pre isteka mandata to bi zaista bio jedan presedan koji bi doneo vrlo ozbiljne potrese ne samo u Francuskoj nego i šire. A čak i bez toga možemo da govorimo o jednoj izuzetno ozbiljnoj krizi u Francuskoj, ali i generalno u Evropskoj uniji.

Pala i Nemačka vlada - Kriza u EU

Uz francusku, pala je i nemačka vlada tako da u dva tzv. motora EU vlade ne postoje, odnosno one su u tehničkim mandatima a imamo i novu administraciju EU koja je prilično radikalna i ratnohuškačka a predvode je Ursula fon der Lajen i Kaja Kalas, dodaje Mitić.

Za nekoliko nedelja Donald Tramp će ući u Belu kuću što ne odgovara ni Nemačkoj, ni Francuskoj, ni Briselskoj aktuelnoj administraciji i to dovodi EU u vrlo tešku situaciju, ocenjuje Mitić.

- I baš zbog toga bi razne poruke i uslovljavanja koja se pojavljuju ovih dana kao i pretnje i protiv Rusije i protiv Srbije trebalo bi uzimati sa rezervom.

Kako je Makron spojio nespojivo

Komentarišući presedan da su se prvi put složile tzv. ekstremna levica i desnica, Mitić podseća da je tradicionalno u francuskoj politici unazad nekoliko decenija, od pojave Žan Mari Lepena, uvek je postojala neformalna koalicija između centrističkih partija i tzv. ekstremne levice.

Ekstremni levičari su se prilično nevoljno udruživali sa centrističkim partijama da ne bi ekstremna desnica ušla u vlast tako da izgleda da je taj višedecenijski pakt uticao na Makrona da pomisli da bi mogao izbeći bilo kakvo udruživanje tvrde levice i desnice, smatra Mitić.

- Ali očigledno je da su Makronova nepopularnost i potezi koje je povlačio, deficit sa kojim se suočava Francuska, izazovi sa kojima se suočava pa u krajnjem slučaju i nagoveštaj ovog budžeta koji pogađa pre svega radničku klasu i srednji sloj gde se nalazi biračko telo obe krajnosti, doveli do toga da je ovo bio pravi trenutak da i levica i desnica glasaju na isti način protiv njega. Sasvim sigurno je ono što je doprinelo tome da se levica udruži sa desnicom i to što je levica izigrana nakon prethodnih izbora u julu.

- A sa druge strane, moglo bi se reći da kod Nacionalnog okupljanja pored neslaganja sa politikom Makrona i Barnijea, kao i budžeta, postoji i određeno kalkulisanje vezano za budućnost same Marin Lepen s obzirom na proces koji se vodi protiv nje, dodaje Mitić.
Postoje razne kalkulacije da bi u slučaju odlaska Makrona sa vlasti pre 2027. godine moglo doći do novih izbora na kojima bi Marin Lelen mogla učestvovati pre sudskog procesa koji bi je mogao izbaciti iz političkog života na pet godina, navodi Mitić.

- Tako da verovatno postoji i to političko-taktičko kalkulisanje od strane partije Marin le Pen, ali svakako da je prilično nova dinamika to udruživanje Melanšonove i partije Marin le Pen što je nesvakidašnje za francusku političku scenu. To se do sada nije događalo - zaključio je Mitić.

(Sputnjik)