BERLAMON ZA JAČANJE ODBRANE: Obnovljeni sastav Evropske komisije zvanično preuzeo mandat, u Briselu kažu da sledi nova era
Snega nema, planeta se opasno pregreva, ali jeza se dodatno uvukla u kosti građana EU od juče, kada je, zvanično, kalendarski, funkciju preuzela nova Evropska komisija u trenutku kada je svet na ivici globalnog sukoba.
Od jutros, kuloarima Berlamona žurno prolaze neki drugi ljudi, u traženju rešenja na nagomilane krize. Pred sobom imaju samo mesec i po, pre nego što na funkciju u Vašingtonu stupi Donald Tramp koji je već rekao da će, tada, u roku od 24 sata sklopiti mir s Rusijom. Mnogi kažu "uprkos Evropskoj uniji".
U najavi početka rada nove EK, u Briselu su najavili da sledi "nova era evropske bezbednosti i odbrane". U Berlamonu navode da su prethodne godine podsetile do koje mere je mirnodopsko vreme krhko i da zbog toga nameravaju da investiraju u stvaranje istinske odbrambene unije, jačanjem vojne industrije, inovacijama i stvaranjem strategije u cilju brzog reagovanja u krizama.
EK želi i da oformi sistem za jaču borbu protiv kriminala, zaštitu granica i kontrolu migracija da bi se njeni građani osećali sigurnima. Sve su to želje koje tek treba da dobiju konkretan oblik u godinama koje dolaze.
Povodom stupanja na funkiciju, nova EK je poručila da će voditi ambicioznu politiku kojom namerava da EU učini jačom, bezbednijom i ravnopravnijom. Ima sedam prioriteta, a osim već pomenutog bezbednosnog, tu su još i jačanje kompetitivnosti, ojačanje socijalnog modela, održanje kvaliteta života uz zaštitu hrane, vode i prirode, čuvanje demokratije i odbrana vrednosti, širenje uticaja na globalnom nivou i pripremanje EU za budućnost i predstojeće izazove.
Kada se sve ovo prevede na konkretan jezik, to podrazumeva pomoć malim preduzećima, dekarbinizaciju i ubrzanje ekološke tranzicije, smanjenje cena energije, podsticanje evropske industriji, održivu potrošnju s proizvodima koji nisu samo za jednokratnu upotrebu, dalju digigalizaciju, hvatanje u koštac s deficitom radne snage… Cilj EU je i da postane "svetski lider u inovacijama i domenu veštačke inteligencije".
Na međunarodnom planu, EK se zalaže za politiku proširenja kao "geopolitički imperativ", kao i za jačanje strateškog pristupa susedstvu u cilju promovisanja mira, partnerstva i stabilnog ekonomskog prostora u Mediteranu i šire. Najavljuje se nova spoljna ekonomska politika da bi se obezbedila bezbednost EU u tom domenu. Planira se i "remodeliranje multilateralizma" u cilju bolje predstvljenosti svih regiona.
Novi sastav EK namerava, deklarativno, i da poboljša kvalitet života, solidarnost i ravnopravnost među svojim građanima, kao i da pomogne mladima u nastalim izazovima. Plan je i da se stvori konkurentno poljoprivredno okruženje uz očuvanje biodiverziteta, kao i da se istovremeno garantuje prehrambeni suverenitet Evrope. Na spisku je i pomoć osobama koje su žrtve klimatskih promena.
U bedekeru za bolji život u Evropi, navodi se i da budućnost EU zavisi od jake demokratije i zaštite prava i sloboda. U tom smislu boriće se protiv dezinformacija i za slobodu govora, štititi medije i nezavisne novinare, jačati pravnu državu i inicirati veće uključivanje građana u politički život.
Predviđaju se i reforme za bolje funkcionisanje proširene EU, novi buxet za praćenje svih navedenih planova, kao i jačanje odnosa s EP. Da bi se fraze i planovi pretočili u realnost biće potrebno mnogo rada, pragmatičnosti, ali i sreće, u trenutku dok prete mnogobrojne krize, uključujući i onu od nuklearnog rata.
PROPAO PARITET
Predsednica EK Ursula fon der Lajen je lično insistirala na paritetu između muškaraca i žena u novom sastavu EK. Insistirala je na tome kod zemalja članica, što je negde dovelo i do političkih kriza kao u Sloveniji, ali ipak nije uspela da do kraja izgura svoju ideju. U sadašnjoj EK ima 16 muških komesara i 11 ženskih.