"OREŠNIK" JE PROMENIO SVET: Autorski tekst Aleksandara Prohanova, ruskog pisca

Raketni sistem "orešnik", koji je nastao u glavama nama nepoznatih sovjetskih raketnih genija, promenio je svet. Tako jedna briljantna misao, rođena u prošlosti, oblikuje sadašnjost i budućnost.

Meni, srećniku, pružila se prilika da opišem sovjetsku nuklearnu trijadu, sovjetski projektili bili su junaci mojih romana i mog novinarstva. Bio sam svedok nekoliko lansiranja na kosmodromu Pleseck, kad se nad šumama upalila džinovska baklja, poletela na nebo i nestala kao blistava zvezda. Silazio sam u raketne silose u kojima su spavale teške balističke rakete, usmerene na London i Vašington. Kretao sam se pod beloruskim zvezdama na mobilnom raketnom bacaču "topolj", koji je znao svoje ciljeve u Nemačkoj i Francuskoj. Na Bajkonuru sam se divio uzletu na nebo džinovske lepotice - rakete "Energija". Poznavao sam velike sovjetske tehnokrate, tvorce jedinstvene raketne škole, tvorce fantastičnih sovjetskih raketa. Među njima je bio i Oleg Dmitrijevič Baklanov - organizacioni genije koji je pod svojom moćnom rukom okupio nebrojeno mnoštvo raketnih naučnika koji su stvorili sovjetski nuklearni raketni štit. Sovjetske vojne tehnokrate - to je posebno pleme genija i stvaralaca, neustrašivih, smelih, koji su tvrdili: "Mi smo u stanju da uradimo sve što nije u suprotnosti sa zakonima fizike".

Sistem "orešnik" i jeste sve to što nije u suprotnosti sa zakonima fizike. Među raketnim stratezima rodio se novi pogled na svet, saglasan sa učenjem kosmiste Fjodorova. To bi moglo da oživi oronule doktrine kojima su najviše partijske škole i pompezni kongresi Komunističke partije čašćavali sovjetski narod. Pogledu na svet nije bilo suđeno da se ostvari. Nakon raspada Sovjetskog Saveza, raketni naučnici su se žalili u razgovorima sa mnom: "Mi smo se bavili otkrićima u oblasti nauke i tehnike, a sprovođenje ovih otkrića poverili smo političarima, od kojih su se neki ispostavili kao lutke, a drugi - nitkovi. Neradnici i nitkovi su uništili Sovjetski Savez, zadali monstruozan udarac sovjetskoj vojnoj tehnosferi, pretvorio je u ruševine, predavši je američkom neprijatelju koji nas je porazio. Tada su pod Gorbačovom dignuti u vazduh jedinstveni raketni silosi, od kojih je svaki bio neboder koji je išao u centar zemlje, jedinstvena mašina ispunjena hiljadom dragocenih izuma. Ove eksplozije odjeknule su širom zemlje, baš kao da su nam minske instalacije pogodili američki "tomahavci".

Oficiri CIA krstarili su po raketnim projektantskim biroima i fabrikama i krali iz sefova supertajne sovjetske pronalaske. Kremljovski izdajnici su američkim giljotinama sekli sovjetske podmornice, uništavali veliki raketni sistem "Oka", a sovjetski raketni naučnici su odbijali da iz zemlje odu u prekomorske vojne centre i nosili su tajne crteže iz fabrika, uvijajući se u njih, kao što su se ranjeni komandanti uvijali u crvene zastave, spasavajući svetinje od neprijatelja.

Poraz je bio strašan, i činilo se, nepopravljiv. Rusija je izgubila baltičke države, Ukrajinu, Centralnu Aziju, povukla se iz svih regiona zemlje, i činilo se da je zauvek izgubila veliku školu sovjetske raketne nauke. Ali, tako je samo izgledalo. Putin je, povinujući se zakonima ruske istorije, započeo preporod Rusije, restauraciju velikih tehnokratskih škola. Oživeli su veliki dizajnerski biroi i fabrike koje su bile pretvorene u prah. Korporacije su malo po malo, nit po nit, šraf po šraf, obnavljale radionice i konvejere. Šume su počele da se dime, okeani su uzavreli od lansiranja novih ruskih projektila. "Bulava", "sinjeva", "jars", pa "kalibar", "kindžal" i, na kraju, današnji "orešnik".

Veliki podvig su napravili raketni naučnici. Starci, slomljeni slabošću i bolešću, napuštali su svoje domove, ustajali iz kreveta i odlazili u fabrike i konstruktorske biroe, vraćajući sačuvane crteže i otkrića. Oživljavanje ruske raketne škole, koja danas čuva Rusiju - to je rusko čudo, primer Putinovog velikog stila, koji uključuje "Besmrtni puk", Gergijevljev koncert u sirijskoj Palmiri, Krimski most, ustremljen ka Hersonesu...

Rusko oružje je sveto, jer štiti mističnu svetinju, čije je ime - Rusija. Arhangel Mihail, arhistratig, koji predvodi celu vojsku ruskih svetaca, drži u rukama koplje. Na budućoj, još neoslikanoj ikoni, anđeo Hersonesa u azurnoj odeždi, sa snežno belim krilima, držaće u rukama raketni sistem "orešnik".

Patriotizam je pojam koji ima ogroman sadržaj. Naravno, to su i ruske breze, i ruski maslačak, i Puškin, i "Godišnja doba" Čajkovskog, i Staljingradska bitka, i grobovi palih heroja, i božanstveni ruski jezik. Ali, koncept "patriotizma" takođe uključuje obožavanje, poklonjenje velikom ruskom oružju, njegovoj lepoti, moći i svetosti. Jer ono, bilo da je to mač Dmitrija Donskog ili šlem Aleksandra Nevskog, ili bajonet borodinskog grenadira, ili prostreljeni šinjel Aleksandra Matrosova, ili razorni, pravedni udarac raketnog sistema "orešnik" - sve su to simboli neodoljive, nepobedive Rusije, simbol zlatokupolne, zvonaste, molitvene svete Rusije.

Mi danas govorimo o tradicionalnim vrednostima, o očuvanju porodice, o bogolikosti čoveka, o čudesnoj podeli ljudskog roda na muškarce i žene. Ali ne daj Bože da se ponovo vratimo u domostroj, da zaglavimo u arhaičnosti, da prestanemo da se razvijamo. Rusija je zemlja gigantskog skoka iz antike u budućnost, zemlja neverovatne tradicije i ognjene avangarde. Tradicionalno rusko blago uključuje oslikanu rusku matrjošku, formu kupola na crkvi Svete Sofije Novgorodske, a takođe i raketni sistem "orešnik". On je tradicionalna ruska vrednost. Prelepa je ruska šuma. I u njoj smrča, bor, hrast, breza, jasika, jova i, naravno, lešnik.

(sa portala zavtra.ru, preveo Ž. Nikčević)