PREMIJER FRANCUSKE NA KLIMAVIM NOGAMA: Predsednik Vlade u Parizu Mišel Barnije pred serijom glasanja o poverenju
Francuska Vlada je na klimavim nogama. Čeka se samo mig krajnje desnice, pa da kabinet Mišela Barnijea ode u istoriju. Manjinska vlast se od početka održava "veštačkim disanjem", uz izostanak glasa za rušenje poslanika stranke Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen. Vreme, međutim, curi.
Foto Tanjug
Veliki su izgledi da Barnijeova vlada ne dočeka Novu godinu. Prvi veliki ispit ima već u ponedeljak, kada se bude određivala sudbina budžeta za finansiranje socijalnog osiguranja. Ako premijer bude posegao da famoznim članom 49.3 Ustava koji omogućuje usvajanje zakona bez glasanja poslanika, to za sobom povlači automatsko izjašnjavanje o poverenju Vladi.
Druga mogućnost za izglasavanje ovog zakona praktično se ne nazire. U tom slučaju, očekuje se da Nacionalno okupljanje pridruži svoj glas levičarima na glasanju nepoverenju vladi u sredu 4. decembra.
Pripadnici stranke Nacionalno okupljanje u četvrtak su se sastali i sastavili listu zahteva premijeru, da bi izbegao pad. Među zahtevima koji treba da se ispune u najkraćem roku su odustajanje od povećanje taksi za struju, novi gest prema penzionerima, ukidanje štednje na nadonkadama troškova za lekove, ali i smanjenje doprinosa Francuske u budžet EU.
Barnije je odmah poručio da odustaje od povećanja cena struje, što će projekat budžeta opteretiti s tri milijarde evra, ali se procenjuje da će teško moći da ispuni sve što od njega zahteva krajnja desnica.
Ukoliko "preživi" početak sedmice, drugi rok je – petak. Tada bi na red moglo da dođe novo glasanje o poverenju, na osnovu izjašnjavanja, u utorak, o reviziji budžeta za ovu godinu. Barnije je, praktično, primoran da za svako usvajanje poseže za članom 49.3, jer nema većinu. Glasanje o poverenju, shodno toku rasprave, moglo bi s petka da bude prolongirano do srede sledeće sedmice.
Novi ispit, ako sve ovo prođe, Mišela Barnijea čeka 20. decembra, kada se bude glasalo o celokupnom budžetu za 2025. godinu. Premijer bi morao da učini previše ustupaka da bi tada izbegao "minu" krajnje desnice. Levičari, koji smatraju da budžet treba popuniti dodatnim oporezivanjem najbogatijih, već su rekli svoje, i samo čekaju da ih ekstremno desno krilo podrži u nameri da smene premijera.
Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da 52 odsto građana želi da se Vladi izglasa nepoverenje. U tom slučaju, čak 63 odsto smatra da bi i predsednik Emanuel Makron, koji je postavio Barnijea iz stranke s malim postotkom glasova na prethodnim izborima, takođe trebalo da podnese ostavku.
Ako bi i "pao" Barnije, praktično bi mogle da uslede samo vlade bez većinske podrške. Zemlja je, očigledno, u političkoj krizi koju će teško rešiti, imajući u vidu da je podeljena na četvoro, između krajnje desnice, levice, predsedničkog bloka i apstinenata.