BOGORODIČINA CRKVA VASKRSLA IZ PEPELA: U Parizu ekskluzivno otvorena vrata čuvene katedrale obnovljene posle stravičnog požara (FOTO)

Bio je to magični trenutak, s impresijom veličine i svetlosti. Sunčani pariski dan dao je kroz vitraže doprinos čitavom spektaklu. "Progledali" su bareljefi, sinule boje, došla do izražaja unutrašnja harmonija u kojoj se iz pijeteta obavezno šapuće.

Savremenica srpske Studenice, čija je gradnja započela 1163. godine, tokom istorije više puta je renovirana i dograđivana, a svaki vek doneo je neki svoj pečat. Ovaj je, posle tragičnog događaja, omogućio da iznutra blesne svom silinom i svetošću.

Ceo svet imao je priliku da prvi put otkrije renoviranu unutrašnjost katedrale, a sve je osmišljeno tako da prođe kroz posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je bogomolju, u pratnji supruge Brižit, obišao od transepta do krova i odao priznanje svima koji su učestvovali u obnovi. Makron je više puta obilazio crkvu tokom renoviranja i izbliza pratio napredak radova.

- Svi se sećamo trenutaka istinske drame na otvorenom nebu. Cela planeta je bila potresena tog aprilskog dana. Šok otvaranja će, nadam se, biti isto toliko jak, kao i šok požara. Ali, biće to šok nade – poručio je Makron iz katedrale.    

Mnogo emocija bilo je u trenutku dok je izražavao ogromnu zahvalnost nacije onima koji su fantastično obavili posao na "nikad viđenom i najlepšem gradilištu veka".

- Bili ste alhemičari na gradilištu i pretvorili ste ugalj u umetnost. Zgarište je bilo nacionalna rana i vi ste je iscelili. Možete da budete ponosni jedinstvenim delom koji ste ostvarili. Od izazova ste napravili realnost. Pokazali ste svetu da ništa ne može da odoli odvažnosti i radu – obratio im se francuski šef države.

Još jednom se zahvalio vatrogascima, kao i donatorima iz 150 zemalja. Podsetimo, sakupljeno je ukupno 840 miliona evra, a Srbija je dala prilog od milion. Bilo je čak 340.000 malih i velikih donatora.

- Bogorodična crkva je duša naše zemlje, pripada hrišćanima ali i svim Francuzima, pripada Francuskoj ali i celom svetu. Veća je od nas – kazao je Makron.

Drhtavim glasom, predsednik se setio i generala Žan-Luja Žorželena (74), bivšeg šefa generalštaba, koji je nekada služio i u mirovnim snagama u Bosni i Hercegovini na sprovođenju Dejtonskog sporazuma, a koji je bio zadužen za superviziju radova na obnovi, i koji je nesrećno stradao padom sredinom prošle godine tokom planinarenja na Pirenejima.

Na obnovi crkve danonoćno je radilo više od dve hiljade radnika, arhitekata i zanatlija. Njihova imena upisana su na traci koja je smeštena u vrhu obnovljenog tornja. Bilo je angažovano 250 preduzeća. Posle požara, Makron je poručio da je "izgoreo deo nas" i istovremeno postavio izazov da sve bude obnovljeno u kratkom roku. Mnogi nisu verovali u to, ali uspelo se.

Za krovnu konstrukciju oboreno je dve hiljade odabranih hrastova, očišćeno je 42.000 kvadratnih metara kamena, restuarirano je dve hiljade statua, gargojla i drugog dekora. Skela kojom je postavljen toranj bila je visoka sto metara. Obnova je rađena starinskim metodama, a sve je, kako je istakao Makron, urađeno na ponos francuske nacije.

Katedrala će zvanično biti otvorena 7. i 8. decembra, uz prisustvo najviših zvanica iz čitavog sveta. Radovi se zatim nastavljaju, na čišćenju spoljnih zidova koji su bili predviđeni pre požara, kao i na uređenju prostora oko crkve.

U SENCI POLITIKE

Francuski predsednik Emanuel Makron se implicirao u svakoj etapi, pratio izbliza radove, sve do izbora drveta za krovnu konstrukciju ili metode kojom će biti restaurirani vitraži i toranj. Trenutno povučen s unutrašnje političke scene zbog manjinske vlade, posvetio se sjaju kamena bogorodičine crkve, kako su istakli francuski mediji. Istovremeno se komentariše da, iako je katedrala fantastično obnovljena, to neće mnogo umanjiti trenutne političke probleme u zemlji, baš kao što ništa na tom planu nisu promenile ni izuzetno dobro organizovane Olimpijske igre.