FRANCUSKA PRIZNALA DA JE POČINILA MASAKR: Makron obelodanio šokantne podatke vojske, nije im ovo trebalo

Makron je pismo uputio uoči 80. godišnjice ubistava tokom Drugog svetskog rata u Tiarou, ribarskom selu na periferiji Dakara.

Između 35 i 400 zapadnoafričkih vojnika koji su se borili za francusku vojsku u Bici za Francusku 1940. godine ubili su, 1. decembra 1944. godine, francuski vojnici nakon, kako su Francuzi opisali, pobune zbog neisplaćenih plata.

Zapadnoafrikanci su bili pripadnici jedinice pod nazivom "Senegalski strelci", korpusa kolonijalne pešadije u francuskoj vojsci. 

Prema istoričarima, bilo je sporova oko neisplaćenih plata u danima pre masakra, ali su 1. decembra francuske trupe okupile zapadnoafričke vojnike, uglavnom nenaoružane, i streljale ih.

Senegalski predsednik Basiru Diomaje Faje je potvrdio da je primio pismo, u koje je uvid imao Asošijeted pres.

Obraćajući se novinarima, Faje je rekao da bi Makronov korak trebalo da "otvori vrata" kako bi "cela istina o ovom bolnom događaju Tiaroa" konačno mogla da izađe na videlo. 

- Dugo smo tražili završetak ove priče i verujemo da će ovoga puta francuska posvećenost biti puna, iskrena i saradnička - rekao je Faje. 

U Makronovom pismu se navodi da Francuska mora da prizna da je tog dana sukob između vojnika i strelaca koji su tražili da im se isplate pune legitimne plate, pokrenuo lanac događaja koji su rezultirali masakrom. 

- Takođe je važno utvrditi, koliko je to moguće, uzroke i činjenice koje su dovele do ove tragedije - dodao je Makron. 

Pismo dolazi nedeljama nakon parlamentarnih izbora u Senegalu, na kojima je vladajuća partija PASTEF obezbedila definitivnu većinu, a pobeda je dala novoizabranom predsedniku Fajeu jasan mandat da sprovede ambiciozne reforme obećane tokom kampanje, koje uključuju veću ekonomsku nezavisnost od stranih kompanija, uključujući i francuskih.

Francuska i dalje ima oko 350 vojnika u svojoj bivšoj koloniji, uglavnom u ulozi podrške.