"TAMO SU RUSI IMALI TAJNE VEŽBE PRE UPADA U UKRAJINU" Raste bes na bogatu evropsku zemlju koja bi trebala čuvati vrata Evrope

Trećeg februara 2022. godine, samo tri nedelje pre nego što je Rusija napala Ukrajinu, ruska mornarica je izvela tajne vežbe na iznenađujućoj lokaciji - blizu obala Irske. Vežbe su se značajno odvijale tačno iznad tačke prolaska transatlantskih kablova za prenos podataka, od kojih tri četvrtine prolaze u blizini Irske. To nisu bile rutinske vežbe, a Rusija nije tražila dozvolu za njihovo izvođenje. Incident je otkrio nesposobnost Irske da odvrati napad na vode u okviru svoje isključive ekonomske zone.

Iako je ostrvo, Irska nikada nije razvila odbranu proporcionalnu svom bogatstvu ili važnosti za globalnu ekonomiju. Njena mornarica raspolaže sa samo šest malih brodova, a njene vazdušne snage još uvek nisu pravo ratno vazduhoplovstvo jer Irska - nema borbene avione.

Ove ruske vežbe su pokazale koliko je Irska postala ključna, ali i kritična za evropsku ekonomiju, čime je postala meta ruskog vojnog delovanja. Uloga Dablina u međunarodnoj infrastrukturi za prenos podataka stavlja ga u središte evropske strateške pozornice na način koji nije bio uočljiv tokom Hladnog rata.

S obzirom na ovu novu realnost - i činjenicu da irska imigrantska populacija danas ima jake veze sa zemljama kojima revanšistička Rusija najviše preti - Irska bi trebalo temeljno da preispita svoje odbrambene planove. Međutim, to će zahtevati napuštanje određenih ideja koje su dugo upravljale načinom na koji ova zemlja shvata svoju bezbednost.

Među evropskim zemljama, Irska ima prilično neobičnu prošlost. Iako je bila politički saveznik Sjedinjenih Država od svoje nezavisnosti 1921. godine, Irska je proglasila vojnu neutralnost nakon izbijanja Drugog svetskog rata. Otvorenim svrstavanjem uz Saveznike rizikovala bi i nemačku invaziju i britansku protivinvaziju, od kojih ni jednu ni drugu ova mlada država, tada stara tek 18 godina, ne bi mogla da odbrani.

Neutralnost i meka moć

Ova specifična neutralnost je na kraju evoluirala tokom Hladnog rata u širi pacifizam, koji je na neki način pozicionirao Irsku između Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza, bez obzira na snažan antikomunistički stav njenog katoličkog stanovništva.

Ideja da je neutralnost Irske u Drugom svetskom ratu sprečila njeno pridruživanje vojnom savezu poput NATO-a vremenom je postala konvencionalna mudrost u Irskoj. Međutim, kako u svojoj analizi navodi "Foreign Policy", to je bio mit. Iako se Irska nije pridružila NATO-u, razlog je bio njen spor sa Ujedinjenim Kraljevstvom oko kontrole nad Severnom Irskom, a ne protivljenje antikomunističkom savezu.

Štaviše, Irska je 1949. godine predložila poseban, obavezujući ugovor o odbrani sa Sjedinjenim Državama. U prepisci sa zvaničnicima u Vašingtonu te godine, irska vlada je insistirala na tome da je Irska „ostala, u većoj meri nego bilo koja druga evropska država, imuna na širenje komunizma... Sa opštim ciljem predloženog ugovora, irska vlada se slaže.“

Iako nije postojala tradicija nepridruživanja vojnim savezima, Irska je kasnije prihvatila to stanovište. Načelo koje je bilo primenjivano tokom Drugog svetskog rata oživelo je tokom Hladnog rata kako bi se ojačao legitimitet Irske u diplomatskim inicijativama, poput Ugovora o neširenju nuklearnog oružja i u mirovnim misijama UN između šezdesetih i osamdesetih godina. Neutralnost je Irskoj omogućila značajnu „meku moć“ i pozicionirala je kao evropsku i antikolonijalnu zemlju.

Kontroverze su se ponovo pojavile nekoliko decenija kasnije, kada je Evropska unija počela da razvija vojnu komponentu putem Ugovora iz Nice 2001. godine, nakon čega je 2007. godine usledio Lisabonski ugovor. U Irskoj su protivnici tvrdili da bi usvajanje ugovora obavezalo Irsku da se pridruži evropskom vojnom savezu. Kako bi otklonila te zabrinutosti i istovremeno osigurala ratifikaciju ugovora iz 2007. godine, Irska je obezbedila izuzeće iz zajedničke evropske odbrane, što joj je omogućilo pravo veta na raspoređivanje svojih snaga, iako je zajednička odbrana uskratila takvo pravo drugim članicama EU.

Pored toga što nije učestvovala u tome, Irska je naglasila politički značaj dugotrajne politike raspoređivanja snaga, koja je postala poznata kao „trostruka brana“. Ova politika sprečava raspoređivanje irskih oružanih snaga u inostranstvu, osim ako nisu ispunjena tri uslova: rezolucija Saveta bezbednosti ili Generalne skupštine UN, službena odluka irske vlade i rezolucija Donjeg doma irskog parlamenta. Ovo je, međutim, usko ograničenje i ne sprečava Irsku da se pridruži zajedničkim projektima nabavke, poput inicijative EU za vojnu saradnju PESKO, niti je oslobađa zajedničkih odbrambenih obaveza.

Danas je Irska jedna od samo četiri zemlje Evropske unije koje nisu članice NATO-a. Iako su njeni susedi tolerisali neučlanjenje Irske, sada su sve više zabrinuti zbog praktične nesposobnosti zemlje da se odbrani od provokacija Rusije. Ukoliko članstvo u NATO-u za sada ostane izvan političkog dnevnog reda, Irska će morati da izvrši izmene u politici raspoređivanja i troškovima odbrane.

Vetar promena

Novim zakonom planira se uklanjanje uslova vezanog za Savet bezbednosti UN, jer Irska ne želi da Rusija ili Kina mogu staviti veto na raspoređivanje njenih snaga. Predlozi za izmenu ovog dela „trostruke brane“ uključuju samo zahtev odobrenja od „regionalne organizacije“, što očigledno uključuje EU, ali bi moglo uključivati i NATO.

Ove promene u stavu Irske, koje se očekuju u narednoj godini, međutim, još uvek nisu praćene dovoljnim promenama u budžetima. Neposredno pre nego što je Rusija napala Ukrajinu, Irska je sprovela reviziju svog odbrambenog stava, postavljajući tri nivoa ambicija (Levels of Ambition - LOA) za svoje odbrambene snage. Trenutna vlada uspela je da dobije podršku samo za usvajanje LOA 2, što bi osiguralo odbrambeni budžet od 1,5 milijardi evra do 2028. godine. Ovaj plan će podići izdvajanja za odbranu na 0,56% modifikovanog bruto nacionalnog dohotka (BND) - pokazatelja koji uzima u obzir činjenicu da je Irska baza za sedišta mnogih multinacionalnih kompanija i industriju međunarodnog zakupa aviona, što povećava stavke BDP-a sa 0,42% na više.

Irska bi trebalo da održi izbore 29. novembra, a ako ankete budu tačne, Fine Gael, stranka koja se najviše zalaže za reformu odbrane, verovatno će pobediti, iako će joj biti potrebna podrška sadašnjeg partnera Fianna Fáil, a možda i Zelenih za parlamentarnu većinu. Takva vlada suočiće se s pritiskom zbog sve opasnije međunarodne situacije, ali i pritiskom saveznika koji smatraju da bi bogata Irska trebalo da da veći doprinos odbrani ekonomskog sistema koji stvara to bogatstvo.

To bi moglo podstaći Irsku da naruči borbene avione i poveća flotu mornarice sa šest na 12 brodova, kao i da poveća odbrambeni budžet na 3 milijarde evra godišnje, ili 1,13% BND-a. Ovo je u reviziji iz 2022. godine ocenjeno kao minimum potreban Irskoj za dostizanje LOA 3 i održavanje pune spektralne sposobnosti za odbranu svojih obalnih voda, potencijala ofšor vetra i transatlantskih kablova od sabotaža.

Analize odbrambene situacije Irske i prateći dokumenti retko spominju verovatne neprijatelje poimence, ali veliki neprijatelj koji se proteže Evroazijom - Rusija - očigledno je bio na umu autorima tih radova. Ipak, čak i ti planovi postali su zastareli nakon ruske invazije punih razmera na Ukrajinu. Sledeća vlada mora razmotriti kako bi izgledao LOA 4, dovoljan za pružanje pune spektralne odbrambene sposobnosti primerene maloj pomorskoj zemlji i doprinosa zajedničkoj evropskoj odbrani i bezbednosti, navodi Forejn polisi.

Sad treba uveriti građane

Da bi se razumelo šta bi se daljim povećanjem moglo postići, 2% modifikovanog BND-a odgovaralo bi budžetu od 5,3 milijarde evra godišnje, što je skoro isto kao vojni budžet Finske, ali je oko petine projektovanog budžetskog suficita Irske ove godine. Međutim, potrebe Irske za odbranom veoma su različite od onih Finske, koja ima dugu kopnenu granicu s Rusijom. U slučaju Irske, prioritet treba dati pomorskim odbrambenim zadacima i opremi koja može biti korisna i za zaštitu evropskih mora i za zaštitu Irskog mora, uključujući protivpodmorničko ratovanje i savremenu protivvazduhoplovnu odbranu, koju Irska trenutno ne poseduje.

Rusko-ukrajinski rat pokazao je sve veću važnost sistema bez posade u pomorskom ratovanju, uključujući podmornice i morske bespilotne dronove, kao i bespilotne letelice bitne za zaštitu infrastrukture obnovljive energije. S obzirom na visoko konkurentno tržište rada u Irskoj, gde je početna godišnja plata nižeg oficira oko 50.000 evra, ulaganje u automatizaciju vojnih sistema čini se neophodnim iz ekonomskih razloga.

Dugoročno gledano, Irska bi čak mogla razmatrati saradnju u britanskom programu razarača tipa 83, snažnom novom površinskom brodu koji može služiti za odbranu od podmorničkih i vazdušnih napada. Ako bi brodovi bili izgrađeni u Belfastu, sada kada je Sporazumom na Veliki petak rešen sukob u Severnoj Irskoj, to bi omogućilo Ircima da postanu simbol britansko-irske saradnje.

Prihvatanje takve odbrambene politike, ipak, zahtevaće od Dablina da ubedi svoje građane novim političkim argumentom - svojom ulogom u evropskoj bezbednosti. Tokom Hladnog rata, kombinacija vojne nesvrstanosti i političke ukorenjenosti u zapadni svet imala je smisla za relativno siromašnu zemlju koja je još uvek bila pod snažnim britanskim uticajem.

Međutim, to vreme je prošlo. Ako je Irska 20. veka uglavnom bila usmerena na englesko govorno područje, Irska 21. veka sada je definitivno više evropska, uključujući i svoje stanovništvo. Kao što je sopstvenoj slobodi Irske pomogla njena dijaspora u Sjedinjenim Državama, tako bi se trebalo posvetiti slobodi istočne i srednje Evrope, čija dijaspora sada živi u Irskoj. Njen odbrambeni položaj i budžet trebalo bi da odražavaju ovu novu, evropsku stvarnost.

(Foreign Policy/Jutzarnji list)