URSULA SE BORI S VETRENJAČAMA: Težak posao pred novom Evropskom komisijom u situaciji previranja, globalne krize i ratova

Od nedelje, obnovljeni tim Ursule fon der Lajen uhvatiće se u koštac sa ogromnim izazovima u situaciji kada EU uzmiče praktično na svim frontovima – od vojnog i bezbednosnog, preko privrednog i industrijskog, do tehnološkog i inovativnog.

Kinezi i Amerikanci su za koplje ispred, na mnogobrojnim poljima, od proizvodnje naoružanja, preko veštačke inteligencije, do pravljenja električnih automobila. Evropski parlament dao je zeleno svetlo ekipi koja će imati zadatak da osamostali evropsko čedo ostavljeno na milost i nemilost belosvetskim vetrovima u situaciji kada pretnje stižu sa svih strana.

Neće se otkriti topla voda ako se konstatuje da je Evropa kroz NATO previše bezbednosno oslonjena na SAD. To će sada morati da se menja. Namera nove evropske izvršne vlasti je da ojača vojnu industriju zemalja članica kroz koordinirane poteze i usklađivanje normi.

Za to će biti potrebno dosta para, baš kao i za nastavak pomaganja Ukrajini, sada kada Donald Tramp najavljuje obustavu rasipanja dolara. Time se automatski postavlja i pitanje kako će se u takvim uslovima Brisel dalje izboriti s "ruskim pitanjem". Za razliku od EU, SAD i Kina nemaju rat na svojim granicama.

Osim onog stvarnog rata koji traje u Ukrajini, neminovno se priprema i komercijalni rat koji će EU morati da vodi s čitavim svetom. SAD se okreću politici pod Trampovim sloganom "Najpre Amerika", dok će Kina svakako braniti svoje interese posle uvođenja astronomskih taksi u Vašingtonu, ali i u Briselu, na njene električne automobile.

EU hronično boluje od manjka kompetitivnosti imajući u vidu skupu proizvodnju, kao i zbog ranije izmeštene industrije usled mondijalizacije koja je tada nudila manje troškove, ali sada se vraća kao bumerang izostankom privredne nezavisnosti.

Među prvim akcijama koje planiraju u Berlamonu je predstaljanje Pakta da čistu industriju koji bi trebalo da u prvih sto dana nove "evropske vlade" objedini industrijske, ali istovremeno i klimatske ambicije EU, da bi se u isti mah pojačala kompetitivnost i dostigla veća energetska nezavisnost.

U to se ubraja i predstojeći prestanak proizvodnje  automobila na fosilni pogon do 2035. godine i njihova potpuna zabrana do 2040. Dok EU, međutim, insistira na "čistoj" privredi, dotle njeni glavni konkurenti SAD i Kina ne mare mnogo za ovu komponentu, što im automatski daje dodatnu prednost u ceni proizvodnje.

Nova Evropska komisija preuzima dužnost kada inflacija i dalje istrajava. Posle 1,7 odsto u septembru, vratila se na 2 odsto u oktobru, na godišnjem nivou u okviru EU. Evropi preti i povratak unazad kada je reč o slobodi kretanja, jer su mnoge članice, pod migrantskom pretnjom, već povratile kontrolu na unutrašnjim granicama. Najzad, u takvoj atmosferi trebalo bi naći i mesta za nastavak politike proširenja, pa čak i provođenja kraju ovog procesa za neke kandidate, što se tiče i Srbije.

A možda je i najveći problem u svemu kako će se 27 evropskih "lego-kockica" dogovarati među sobom u zidanju tvrđave, kada su interesi članica različiti, a u evropskim prestonicima sede raznolike vlade, od socijalista, preko liberala do krajnjih desničara. S druge stane, Rusiju, SAD i Kinu vode čvrste ruke s planom kuda idu.

MASK: IZMIŠLjENE KLIMATSKE PROMENE

Glavni saradnik Donalda Trampa u novoj administraciji, američki milijarder Ilon Mask, izazvao je salvu reakcija kada je na društvenim mrežama objavio imena državnih službenika za koje smatra da su potpuno nepotrebni i da su njihove funkcije "izmišljene", a koji se bave kilmatskim promenama. Ovaj Maskov potez se procenjuje kao pritisak na ostale da sami na vreme promene posao, pre nego što dobiju otkaz.