"NEKADA SAM HTEO DA RASTRGNEM RUSE, A DANAS.." Ukrajinski komandant umoran i demoralisan situacijom na frontu

Prema tim izveštajima, ruska vojska je značajno napredovala kod Velike Novoselke, a njene trupe su prodrle na oko tri kilometra u dve oblasti – kod Rovnopolja i Novodarovke – a rusko Ministarstvo odbrane je saopštilo da su njihove snage čak osvojile i Rovnopolje.

Ali sada The Economist, čiji je tim posetio ukrajinske trupe u Zaporožju, izveštava da se ukrajinski borci upravo pripremaju za očekivanu rusku ofanzivu u tom regionu. Prvi čiji se iskaz prenosi je vojnik predstavljen kao Griša, koji je nakon deset dana provedenih u rovovima kod Robotina otišao na odmor.

36-godišnji pešadijac iz ukrajinske 65. brigade progovorio je nakon što je prešao sedam kilometara od svog položaja, noseći 60 kilograma opreme, uključujući elektronski sistem za ometanje i veliku bateriju, vitalnu alatku za svakoga ko deluje na nebu. Zaporožje je gusto pokriveno sa dronovima.

Rusija spremna da napadne Zaporožje

2023. godine, tokom razočaravajuće neuspešne ukrajinske kontraofanzive, svaki kvadratni metar te zemlje bio je predmet svetskih naslova. Sada Rusi uzvraćaju, a tome se posvećuje mnogo manje pažnje.

Ukrajinski obaveštajci smatraju da se Rusija sprema za hrabar napad na grad Zaporožje, 30 kilometara od linije fronta. Kada se tačno Rusi kreću, svako može da pretpostavi, ali ima nekog smisla - kao jedan od tri preostala centra teške industrije u zemlji, glavni grad regiona ostaje ključan za opstanak Ukrajine kao funkcionalne države.

Krajem 2022. godine, ruski lider Vladimir Putin proglasio je ceo region ruskom teritorijom – uprkos tome što je kontrolisao samo jednu trećinu.

Međutim, nisu svi ukrajinski vojnici uvereni da je napad neizbežan. Pukovnik Aleksij Hilčenko, komandant Spartana, brigade za brzo reagovanje koja je nedavno raspoređena u Zaporožju, veruje da su ruske snage vezane u drugoj oblasti.

On tvrdi da su Rusi planirali da pošalju dve divizije (20 do 30 hiljada vojnika) u početnom napadu, ali da je polovina preusmerena u rusku Kursku oblast da pojača kontraofanzivu protiv ukrajinskih snaga koje su delimično zauzele to područje početkom avgusta.

Sa takvim procenama slaže se i komandant bataljona 118. brigade, koja rukovodi jugozapadnom odbranom Zaporoške oblasti, kodnog imena Lemberg (nemački naziv za ukrajinski grad Lavov).

- Još nisu spremni da udare, ali kada budu, prvi udar će biti najteži - kaže Lemberg.

Kijev ne želi ništa da prepusti slučaju

Ali uprkos ovim procenama, Kijev ne želi ništa da prepusti slučaju i rizikuje. Nove tvrđave se grade u prstenovima koji se šire od glavnog grada regiona. Radi se temeljno – postavljaju se minska polja, inženjerske prepreke i konstrukcije od betona i gvožđa – za razliku od mnogo haotičnije slike u susednoj Donjeckoj pokrajini, mestu najžešćih borbi.

Tamo se Rusi kreću brže nego bilo kada od prvih dana invazije. Učeći na greškama iz 2022. godine, ruski komandanti razvili su mračnu formulu koja funkcioniše – dronovi, elektronski rat, navođene bombe iz vazduha, nemilosrdna naređenja i talasi pešadijskih „mesnih napada“.

Oni su pogodili Ukrajinu tamo gde je najslabija, presecajući linije snabdevanja i okružujući mete, umesto da direktno udaraju kao nekada. Istovremeno, u svojoj ofanzivi, koja traje već godinu dana, dnevno gube čak 1.500 vojnika. Ali Rusija i dalje regrutuje više vojnika nego što gubi.

- Oni nikada neće imati problema sa ljudstvom - kaže pukovnik Hilčenko.

- Guraju ljude u dugove, u kredite i nateraće ih da se bore za njih. Neće stati - dodaje on.

Šuma: Kao da vodim vrtić, a ne borbenu jedinicu

U međuvremenu, problemi Ukrajine se pogoršavaju uglavnom zbog problema nedostatka radne snage. Vojska je odavno ostala bez regruta voljnih da uđu u borbu, a njena mobilizaciona kampanja propada – regrutovano je jedva dve trećine ciljanog broja. Jedan visoki ukrajinski zvaničnik rekao je da je zabrinut da bi situacija mogla postati nepovratna do proleća.

Još veći problem je kvalitet novoprimljenih boraca. Komandant bataljona 65. brigade, kodnog imena Šuma, kaže da su ljudi koje sada šalje štab vojske uglavnom prestari ili nedovoljno motivisani da bi bili od velike koristi.

- Svi osim nekoliko njih su stariji od 45 godina. Šalju mi momke od 50 i više godina, sa medicinskim izveštajima da su previše bolesni da bi služili - kaže Šuma.

- Ponekad mi se čini kao da vodim vrtić, a ne borbenu jedinicu - dodaje on.

Poseta poligonu brigade umnogome potvrđuje reči komandanta, piše Economist. Regruti su ovde radi 'koordinacije', formalnog uvođenja u svoje jedinice. To je poslednja faza priprema pred odlazak, u roku od nekoliko dana, na front.

Grigorij ima dioptriju plus 9 - "Kako su me uopšte regrutovali?!"

Poslednji među regrutima je Grigorij, 51-godišnji bivši radnik iz centralne Poltavske oblasti. Ima dioptriju plus 9. Kaže da je bio iznenađen kao i svi kada je regrutovan - nije očekivao da će mobilisati nekog ko je poluslep.

Grigorij se, naravno, teško nosi sa fizičkim zahtevima, jer je dovoljno teško hodati okolo sa pancirom. Ali zato se navikao da rukuje vatrenim oružjem.

- Svako može da puca - kaže on.

Smatra se da je situacija na linijama fronta jednako strašna kao i u bilo koje vreme od prvih dana rata, i mnogi strahuju da bi značajno ukrajinsko povlačenje uskoro moglo biti neizbežno. Za sada pretnja drži vojnike u Zaporožju usredsređenim.

Slabost Ukrajine utiče na moral njenih boraca

Koliko god Ukrajina bila slaba, Rusiju je ipak moguće pobediti, uveren je komandant Šuma. Kao dokaz navodi zasedu u februaru, kada je njegov bataljon sam uništio mehanizovani konvoj od više od 20 ruskih vozila.

Međutim sistemska slabost Ukrajine očigledno utiče na moral njenih boraca na frontu. Bez nade u rotaciju ili demobilizaciju, neki od nekada najposvećenijih sada se pitaju da li bi prekid vatre mogao biti jedini izlaz. Brigadni oficir koji vodi obuku novih vojnika, kodnog imena Čečen, kaže da je odlučan da se bori do kraja.

- Davanje teritorije tim odvratnim ljudima nije garancija da će prestati - kaže Čečen.

Ipak, priznaje da manje vojnika nego ikada deli njegovu odlučnost. Nije više čak ni 50:50, već 30 prema 70.

Komandant Lemberg: "Više me nije ni briga"

Komandant Lemberg još jasnije i oštrije opisuje situaciju

- 2022. godine bio sam spreman da zubima rastrgam Ruse - kaže on.

- 2023. godine samo mi je bio potreban odmor. Ove godine? Skoro da me nije bilo briga - zaključio je Lemberg.

(Jutarnji.hr)