TRAMP KAO AMERIČKI CAR: Posle ubedljive pobede novi predsednik će u svojim rukama imati sve tri poluge vlasti

Budući stanar Bele kuće izabrao je kandidate za najvažnije pozicije u timu, čije nominacije u januaru treba da potvrdi Senat. Osim što je osvojio više elektorskih glasova od protivkandidatkinje i aktuelne potpredsednice SAD Kamale Haris, pripao mu je i "popularni glas", a njegova partija je trijumfovala i na izborima za oba doma Kongresa.

Istovremeno, na svojoj strani imaće i Vrhovni sud SAD, tačnije većinu sudija koje je postavio još tokom svog prvog mandata. Tako će Tramp u narednom periodu imati, praktično, "carsku" moć u sve tri poluge vlast, izvršnoj, zakonodavnoj i sudskoj, da američku vladu odvede u smeru koji želi.

Republikanci su posle izbora za deo mesta u Gornjem domu preuzeli vođstvo od demokrata. Iako imaju tesnu većinu od 53 prema 47, palica je u njihovim rukama za donošenje ključnih odluka. Takođe, zadržali su prevlast i u Predstavničkom domu Kongresa.

Koliki će zaokret novi američki predsednik u naredne dve godine napraviti u politici zemlje pitanje je koje mori ne samo stanovnike SAD, već i sveta. Sa potpunom kontrolom Kongresa Trampu će put do ostvarivanja ciljeva biti lakši, najmanje u naredne dve godine. Jer, na pola mandata se održavaju novi izbori za zakonodavni dom, pa bi situacija mogla i da se promeni.

U američkoj političkoj istoriji retko se dešavalo da partija lidera koji je na vlasti do kraja njegovog predsedničkog mandata zadrži kontrolu u oba doma Kongresa. Jedini šef Bele kuće kome je to pošlo za rukom bio je Džimi Karter iz redova demokrata.

- Predsednici su svesni da je većina u celom Kongresu često kratkog daha. Zbog toga mislim da će Tramp pokušati da brzo realizuje neke od svojih prioriteta - ocenio je Nolan Makarti, politikolog sa Univerziteta Prinston za nemački Dojče vele.

Tramp je još tokom predsedničke kampanje isticao da će mu među glavnim ciljevima u drugom mandatu biti smanjenje troškova vlade i poreza, obustavljanje sukoba u Ukrajini, te obračunavanje sa političkim neprijateljima. Kako bi mogao da ih ostvari na najvažnije pozicije u novoj administraciji predložio je lojalan krug ljudi. Tako će za manje trošenja novca iz državne kase biti zadužen milijarder i Trampov najveći finansijer Ilon Mask, dok će za kormilom Penagona biti voditelj "Foks njuza" i vojni veteran Pit Hegset, a u fotelji savetnika za nacionalnu bezbednost kongresmen sa Floride Majkl Volc, kao važan spoljnopolitički faktor kada je reč o ratovima u Ukrajini i na Bliskom istoku.

Takođe, Tramp bi za posebnog izaslanika za rat u Ukrajini mogao da postavi bivšeg šefa obaveštajne službe Ričarda Grenela. On je tokom Trampovog prvog predsedničkog mandata bio ambasador u Nemačkoj i posebni izaslanik za pregovore između Srbije i takozvanog Kosova, a navodno bi u novom odeljenju imao ključnu ulogu u naporima novog predsednika da zaustavi sukob u Ukrajini.

Na poziciji ministarke pravde posle povlačenja bivšeg kongresmena sa Floride Meta Gejtsa biće Pem Blondi, tužiteljka sa bogatim iskustvom. Na visokim funkcijama biće i senator sa Floride Marko Rubio kao novi državni sekretar, bivša kongresmenka Tulsi Gabard koja će zauzeti poziciju direktorke Nacionalne obaveštajne agencije, te guvernerka Južne Dakote Kristi Noem, koju je Tramp nominovao za ulogu u nadgledanju bezbednosti SAD, uključujući njene granice, sajber pretnje, terorizam i reagovanje u vanrednim situacijama. Na čelu Centralne obaveštajne agencije biće nekadašnji kongresmen i Trampov bivši direktor Nacionalne obaveštajne agencije Džon Retklif, a za kormilom ministarstva finansija biće Skot Besent, menadžer hedž fondova koji je radio za investitora Džordža Soroša.