JESTE LI SIGURNI DA PUTIN BLEFIRA?! Evo koliki je rizik od nuklearnog rata - Stigle najnovije stručne procene

Procene nivoa nuklearnog rizika koje se pojavljuju u javnosti razlikuju se u zavisnosti od političkih stavova učesnika globalnog geopolitičkog sukoba, ali i nekih analitičara; jedni tvrde da Putin blefira kada preti nuklearnom odmazdom ili ratom sa NATO alijansom, drugi smatraju da je nerazumno dovoditi Putina pred zid kao osobu sa psihopatološkim karakteristikama, tj. u situaciji u kojoj se može osećati lično ugroženim.

Šta institucije koje se bave procenom rizika od nuklearnog rata već duže vreme kažu.

Naravno, ni ove institucije ne mogu da ponude konkretan odgovor na to da li treba očekivati Putinovu odmazdu svaki put kada pročitamo vest koja slavi dugotrajni napad na Rusiju, ali možemo biti relativno sigurni u njihove principijelne ocene da nisu.

Čini se da su poruke najuglednijih institucija jednostavne, jasne i, nažalost, brutalno prozaične: rizik je ogroman već nekoliko godina. Teza da je nuklearni rat toliko nezamisliv da ga neće započeti ni najgori manijaci među važnim političarima ne izgleda naučno proverljiva.

Postoji nekoliko relevantnih institucija koje procenjuju nuklearne rizike, a mi smo za „stručne konsultacije” izabrali Bilten atomskih naučnika jer je reč o organizaciji neupitne reputacije koja je obnovila svoj „Sat sudnjeg dana” koji upozorava koliko je čovečanstvu ostalo do nuklearne kataklizme.

Bilten atomskih naučnika osnovali su 1945. godine Albert Ajnštajn i Robert Openhajmer sa grupom naučnika sa Univerziteta u Čikagu koji su učestvovali u Projektu Menhetn.

Organizacija je ažurirala svoje procene jednom godišnje od 1947. godine, a nisu pravili posebnu procenu rizika od nuklearnog rata nakon Bajdenove odluke da dozvoli Zelenskom da napadne raketama ATACMS, ali su objavili da živimo u opasnom trenutku istorije; "još uvek smo na "samo" 90 sekundi do ponoći."

Ako se senzacionalizam ukloni, i pozitivni i negativni aspekti dozvoljavanja napada na mete u Rusiji mogu se pokazati mnogo manje drastičnim nego što su prethodne diskusije sugerisale. Nemoguće je ne zapitati se zašto su američke i evropske prestonice u početku ovu temu prikazale kao tako monumentalno rizičnu i kontroverznu.

Možda zato što je senzacionalizam valuta savremene politike. Ali možda zato što i zapadni lideri i stručnjaci sramno slabo razumeju dinamiku eskalacije u velikom konvencionalnom ratu u nuklearnoj eri.

Bajdenova odluka, koja je izazvala toliku konfuziju, neće promeniti tok rata. To nije zato što su ATACMS neefikasni ili zato što je Rusija nepobediva. Razlog je taj što nijedan sistem oružja ili pojedinačna odluka ne mogu promeniti tok rata na iscrpljivanje.

To može učiniti samo promena ukupnog odnosa ljudskih, vojnih i ekonomskih resursa. Ukrajina je inherentno u nepovoljnijem položaju u ovom odnosu u odnosu na Rusiju, što čini njen dalji opstanak i otpor još manje verovatnim.

Sjedinjene Države i Evropa imale su 1.000 dana da odlučno preokrenu situaciju u korist Ukrajine, ali su odlučile da to ne učine. Bajdenova odluka o ATACMS-u će pomoći, ali kao i mnogo toga drugog u ovom ratu, premalo je i prekasno.

(Jutarnji list)