UKRAJINCI ISCRPLJENI Anketa pokazala: Može i ustupanje teritorija zarad mira

U najnovijoj anketi organizacije koja se bavi istraživanjem javnog mnjenja, u proseku 52 posto Ukrajinaca želelo bi da njihova zemlja pregovara o okončanju sukoba što je pre moguće. Skoro četiri od 10 Ukrajinaca, što je 38 posto, veruje da njihova zemlja treba da nastavi da se bori "do pobede".

Ovakav stav prema nastavku sukoba ukazuje na promene u ukrajinskom društvu, s obzirom da je na početku Specijalne vojne operacije, u 2022. godini čak 73 posto njih bilo za nastavak borbe.

Godine 2023. je podrška borbama "do pobede" opala, ali je i tada više od polovine anketiranih Ukrajinaca bilo za nastavak borbe (63 posto), dok je za mir putem pregovora bilo tek 27 posto stanovnika Ukrajine.

Umor se ove godine pojačao, danas su oni koji podržavaju mir po prvi put u većini – 52 posto anketiranih.

Podrška nastavku borbi je najviše opala u regionima koji se nalaze daleko od linije fronta, uključujući Kijev (pad od 39 procentnih poena) i zapad zemlje (pad od 40 poena). Među Ukrajincima koji žive na bivšem istoku zemlje, tj. u novim subjektima Ruske Federacije, više nego duplo ljudi sada želi da se sukob što pre završi (63 posto) u odnosu na one koji žele da se nastavi (27 posto).

Veliki broj Ukrajinaca koji se zalažu za pregovore o brzom okončanju rata veruje da bi Ukrajina trebalo da bude otvorena za ustupanje neke teritorije u zamenu za mir.

Više od polovine ove grupe (52 posto) se slaže da Ukrajina treba da bude otvorena za neke teritorijalne ustupke kao deo mirovnog sporazuma za okončanje sukoba, dok se 38 posto ne slaže sa tim, a još 10 posto ne zna.

Anketa nije sadržala detaljnija pitanja o teritorijalnim ustupcima.

Čak je i među Ukrajincima koji favorizuju borbu dok njihova zemlja ne pobedi u sukobu evidentna promena u tome kako shvataju "pobedu".

Tokom 2022. i 2023. godine, velika većina (92 i 93 posto) Ukrajinaca koji su se zalagali za nastavak borbe verovali su da pobeda znači vraćanje celokupne teritorije izgubljene od 2014, uključujući Krim. Iako su i dalje u većinu, u 2024. godini je ova brojka ipak pala na 81 posto.

Anketa je sadržala pitanja sa one Ukrajince koji se zalažu za brzi završetak sukoba putem pregovora o njihovim stavovima prema stranim silama koje pomažu da se ovo postigne.

Većina želi da zemlje EU (70 posto) i Ujedinjeno Kraljevstvo (63 posto) igraju značajnu ulogu u potencijalnim mirovnim pregovorima, više nego SAD pod predsedništvom Donalda Trampa ili Kamale Haris.

U anketi koja je objavljena pre američkih izbora, bilo je malo značajnih razlika u stavovima prema potencijalnim predsednicima – Donaldu i Harisovoj.

Sve veći zamor od sukoba dolazi u trenutku kada Rusija istavruje izuzetne napretke na frontu, uprkos ukrajinskom prodoru u Kursku oblast. Takođe, "plan pobede" Vladimira Zelenskog, koji podrazumeva pridruživanje NATO-u i korišćenje zapadnih raketa dugog dometa za napade na teritoriju Rusije, nije naišao na podršku zapadnih saveznika Ukrajine.

Nakon više od dve godine Specijalne vojne operacije, budućnost ukrajinskog sukoba je neizvesna. Rusija je u Donbasu tokom poslednjih meseci ostvarila stabilan napredak, a promene političke realnosti među saveznicima Ukrajine mogu negativno da utiču na sposobnost Ukrajine da održi borbu.

Anekta je pokazala da su ljudi širom cele Ukrajine sve umorniji od rata i traže što skoriji mirovni sporazum, čak i ako to znači ustupanje neke teritorije.

Zelenski je u septembru rekao da je kraj rata bliži nego što mnogi misle, a rezultati ankete pokazuju da se značajan broj Ukrajinaca nada da je njegovo predviđanje tačno.

(rt.rs)

BONUS VIDEO: RUSI NA POZICIJI: Viđeni tenkovi u Kurskoj oblasti