SEVERNA KOREJA ŠALJE PUTINU 100.000 VOJNIKA? Zapad strepi od najnovije odluke Kim DŽong Una

Analiza je jedna od nekoliko o razvoju partnerstva između ruskog predsednika Vladimira Putina i severnokorejskog lidera Kim Džong Una, rekli su ljudi, pod uslovom anonimnosti, da bi razgovarali o privatnim razgovorima. Naglasili su da takav potez nije neizbežan i da će se vojna podrška u tom obimu - ako se dogodi - verovatno desiti u grupama sa trupama koje se rotiraju tokom vremena, a ne u jednom raspoređivanju.

Slično smatra i ukrajinski ambasador

Ukrajinski ambasador u Južnoj Koreji dao je sličnu procenu ranije ovog meseca. Dmitro Ponomarenko je u intervjuu za Glas Amerike rekao da Kijev očekuje da će se do 15.000 severnokorejskih vojnika raspoređenih da se bore u ruskoj oblasti Kursk – i verovatno u okupiranim oblastima istočne Ukrajine – smenjivati svakih nekoliko meseci.

Portparoli južnokorejskog ministarstva odbrane i predsedničke kancelarije nisu odgovorili na zahteve za komentar. Kimova odluka da pošalje trupe Severne Koreje da se pridruže borbi Rusije protiv Ukrajine uznemirila je saveznike Kijeva, koji su upozorili da rizikuje da pogorša već najveći sukob u Evropi od Drugog svetskog rata.

Oni veruju da bi produbljivanje saradnje između Putina i Kima takođe moglo da utiče na bezbednosni balans u indo-pacifičkom regionu, gde postoji rastuće rivalstvo između Kine i SAD.

Ovo pitanje će pokrenuti nekoliko saveznika na samitu G-20 u Brazilu ove nedelje, uključujući nemačkog kancelara Olafca Šolca kada se sastane sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, preneo je Blumberg. Šolc je Putinu u petak u retkom telefonskom pozivu rekao da je raspoređivanje severnokorejskih trupa „ozbiljna eskalacija“ rata protiv Ukrajine.

Nova dimenzija sukoba

Šolc će vršiti pritisak na kineskog lidera na njihovom sastanku u Riju u utorak da iskoristi svoj uticaj na Rusiju i Severnu Koreju kako bi izbegao dalju eskalaciju rata, navode nemački zvaničnici.

Severnokorejsko raspoređivanje pokazuje da rat postaje globalizovan i Šolc i Si će morati da razgovaraju o ovoj novoj dimenziji sukoba, rekli su zvaničnici. Zabrinutost su izazvali i saveznici na skupu APEC-a u Limi, u Peruu, prošle nedelje, rekla je druga osoba.

Si je bio najveći dobrotvor Putina i Kima poslednjih godina i vidi oba lidera kao partnere u guranju protiv svetskog poretka predvođenog SAD. Ali njegova vlada je javno ćutala o slanju severnokorejskih trupa u Rusiju - što je znak da kineski predsednik možda nije zadovoljan aranžmanom.

"Kina neće sedeti skrštenih ruku"

Partnerstvo Kim-Putin rizikuje da poveća ekonomski pritisak na Kinu, baš kao što se Si priprema za potencijalni prekid tarifa kojima preti novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp kada se vrati u Belu kuću. To takođe podriva argument Pekinga da SAD ne bi trebalo da imaju vojne saveze u indo-pacifičkom regionu.

Kina „ne dozvoljava da se sukobi i previranja dešavaju na Korejskom poluostrvu“ i neće „sedeti skrštenih ruku kada su njena strateška bezbednost i ključni interesi ugroženi“, rekao je Si američkom predsedniku Džou Bajdenu na razgovorima u subotu na marginama samit Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u Limi.

Severna Koreja je do sada poslala više od 10.000 vojnika da se bore zajedno sa Putinovom vojskom u ruskoj oblasti Kursk, gde su ukrajinske snage zauzele deo pogranične teritorije od iznenadnog upada u avgustu. Zauzvrat, Rusija obezbeđuje novac i pomaže Severnoj Koreji da poveća svoje sposobnosti.

Šta će tražiti zauzvrat?

Južna Koreja je saopštila da postoji "velika šansa" da će Severna Koreja tražiti najsavremenije tehnologije iz Rusije - uključujući tehnologiju koja se odnosi na taktičko nuklearno oružje, interkontinentalne balističke rakete, izviđačke satelite i podmornice sa balističkim projektilima.

Pored ljudstva, Severna Koreja je takođe poslala milione metaka artiljerijske municije i drugog oružja u Rusiju. Fajnenšel tajms je ove nedelje objavio, pozivajući se na ukrajinske obaveštajne podatke, da je Pjongjang isporučio Moskvi i raketne i artiljerijske sisteme velikog dometa.

Ukrajina već mesecima traži od saveznika da joj dozvole da koristi oružje dugog dometa koje je obezbedio Zapad za napad na vojne ciljeve duboko u Rusiji kao način da se suprotstavi napadima Moskve, uključujući energetsku infrastrukturu u zemlji. —Uz pomoć Soo-Hjang Čoija.

(Blumberg)