LOŠA VEST ZA UKRAJINU: Zašto je Rusija prihvatila severnokorejsku supertešku artiljeriju Koksan (VIDEO)

Predrag Stojković 15. 11. 2024. u 20:45

NEDAVNO objavljene slike potvrdile su dolazak najvećeg severnokorejskog artiljerijskog topa, samohodnog sistema Koksan kalibra 170 mm, u Rusiju.

Foto Tanjug/AP


U prethodnoj proceni od 31. oktobra, Military Watch je istakao mogućnost da bi se koksanski topovi mogli pridružiti tekućim ruskim ratnim naporima protiv Ukrajine i njenih zapadnih pristalica, na osnovu široko rasprostranjenih izveštaja da je osoblje Korejske narodne armije raspoređeno u znatnoj snazi u Rusiju za borbena dejstva. Koksan je druga najveća haubica na svetu, po veličini premašuje samo sovjetski 2S7M Malka koji trenutno koriste i Rusija i Ukrajina.

Međutim, za razliku od sovjetskog sistema, koji ima relativno mali domet i koji je ikada bio postavljen u malom broju jedinica, Koksan je veoma široko raspoređen od strane Korejske narodne armije i ima jedan od najdužih dometa na svetu. Njena centralna uloga u artiljerijskim snagama zemlje čini je jednom od najverovatnijih sredstava koja će biti raspoređena ukoliko se severnokorejske kopnene jedinice pridruže ratnim naporima. S obzirom da Severna Koreja poseduje daleko najveću artiljerijsku snagu na svetu, ruski i inostrani analitičari dugo su isticali stručnost te zemlje na tom polju kao oblast u kojoj bi podrška bila posebno cenjena na ukrajinskom ratištu.

Koksan je postavljen na šasiji sovjetskog tenka Tip 54/55, pouzdanog i široko korišćenog vozila koje je činilo okosnicu oklopnih jedinica Severne Koreje do 1980-ih. Jednostavnost šasije čini Koksan relativno lakim za servisiranje i održavanje.

rtiljerijski sistem je više puta modernizovan i unapređen kako bi se poboljšala njegova efikasnost, njegov lager municije i domet, dok su operacije u značajnom obimu tokom iransko-iračkog rata u iranskim rukama osigurale da je sistem bio testiran u borbi tokom nekoliko godina. Međutim, detalji o višestrukim novijim varijantama Koksana razvijenim od 1970-ih ostaju ograničeni. Ulazak sistema 170 mm u službu kasnih 1970-ih usko se poklopio sa razvojem svojih prvih balističkih projektila u Severnoj Koreji, i dok je položaj odbrambenog sektora zemlje izuzetno porastao u poslednjih 45 godina, oružje je još uvek visoko cenjeno zbog svoje sposobnosti dejstva na velikoj udaljenosti i sa veoma niskim troškovima u poređenju sa raketnom artiljerijom ili projektilima.

Ranije je otprilike 75 odsto severnokorejskih artiljerijskih granata isporučenih u Rusiju bilo kalibra 152 mm, dok je ostatak bio 122 mm. Dolazak topova kalibra 170 mm, koji će verovatno imati snage Severne Koreje, bar u početku, zahtevaće isporuku trećeg kalibra korejskog artiljerijskog zrna u Rusiju – koja je već dobila preko 6 miliona granata od svog istočnog suseda. Potpuno neprevaziđena sposobnost Severne Koreje za snabdevanje artiljerijom je verovatno bila velika promena u sposobnosti Rusije da vodi borbe na ukrajinskom ratištu, pružajući jasnu prednost u odnosu na mnogo ograničenije snabdevanje ukrajinske vojske sa Zapada.

Procenjeni domet gađanja Koksana od 65 kilometara pruža mu znatno veći domet od mnogo manjih topova kalibra 152 mm i 155 mm koje Ukrajina trenutno koristi, iako je i dalje neizvesno da li su precizno vođena zrna razvijena za sistem. Raspoređivanje topova Koksan otvara brojne mogućnosti za dalju odbrambenu saradnju između Moskve i Pjongjanga, uključujući topove koje će na kraju biti uvršteni u rusku vojsku, ili Rusija i Severna Koreja potencijalno zajednički razvijaju nove klase vođenih 170 mm granata kako bi dodatno poboljšali performanse. Ukoliko se pokaže da postavljanje topa od 170 mm ima značajan uticaj na bojnom polju, razvoj mobilne haubice ovog kalibra od strane Rusije uz podršku Severne Koreje takođe ostaje moguć.

militarywatchmagazine.com

BONUS VIDEO - RUSIJA LANSIRALA RAKETU: Pogledajte trenutak lansiranja

Pogledajte više